„Политика” није хтела да гура главу у песак, да буде слепа код очију. И
само је побројала све оно са чиме су европски партнери суочавали
политичаре из Србије
Шта смо тражили то смо и добили. „Политика” је у уторак објавила
текст „Да ли наши политичари прећуткују додатне услове ЕУ”, и стигла су
реаговања са свих страна.
Проблем са реаговањима је у њиховој формалности. Тврдње: „Нема додатних услова” или „То није став комисије ЕУ” не значи да Србији није поменуто све оно што смо побројали, а сада понављамо:
Примена досадашњих договора између Београда и Приштине (које иначе Београд, Приштина и Брисел различито тумаче)
Укидање „паралелних” институција на северу КиМ, при чему се не мисли на образовне и здравствене установе
Отварање канцеларија Београда у Приштини и Приштине у Београду
Укидање суда у Косовској Митровици
Увођење посебног позивног телефонског броја за КиМ
Сусрет на највишем нивоу Београда и Приштине
Тачно је до све ово нису званични услови Европске комисије, али такође је тачно да су они саопштавани српској страни неколико пута као ставови најмоћнијих земаља Европске уније. Александар Вучић, в. д. председника СНС-а, јуче је потврдио да отварање канцеларија није званичан услов ЕУ, али је додао да се о томе разговара већ две-три године.
Да ли ће Србија морати до краја године да отвори канцеларију у Приштини и омогући отварање канцеларије Косова у Београду уколико хоће да у децембру добије датум за почетак приступних преговора са ЕУ?
Одговор се налази у присећању на оно шта се догодило у децембру прошле године. Европска комисија је тада оценила да је Србија испунила постављене услове за стицање статуса кандидата, али то се није догодило због противљења Немачке. Она је тада инсистирала на условима који нису били „званични услови ЕУ” и нису били „додатни услови”.
Зато је фраза да Европска унија нема нове услове за Србију када је у питању Косово и Метохија, која се готово хорски могла чути у Бриселу и од појединих дипломата у Београду, само део истине. Маја Коцијанчић, портпаролка високе представнице за спољну политику Кетрин Ештон, поручила је да ЕУ није поставила додатне услове за придруживање Београду подсећајући на ставове Европског савета који тражи да се кроз отварање преговора постигне „видљиво и одрживо побољшање односа са Косовом”. Али је одбила да објасни шта све значи нормализација односа са Косовом. Као и увек, „ђаво” је у детаљима које наши политичари неретко прећуткују или на кашичицу саопштавају јавности.
Подсетимо се списка званичних услова које је ЕУ поставила поводом Косова: примена већ постигнутих договора у дијалогу са Приштином, постизање нових споразума са Приштином у областима енергетике, телекомуникација, потпуна слобода кретања за Еулекс и Кфор на целој територији Косова, али и гашење „паралелних”, органа власти на северу КиМ. Тај услов који подразумева и укидања суда у северној Косовској Митровици је испоставила немачка канцеларка Ангела Меркел још у августу прошле године приликом посете Београду.
Осим тога од Србије се очекује и да у даљим преговорима буде кооперативна и омогући додељивање посебног телефонског позивног броја Косову, али и да дође до сусрета на највишем нивоу Београда и Приштине. О томе је већ неколико пута разговарано, потврдио је и Оливер Ивановић.
У тренутку када конце за формирање нове владе у својим рукама држи Ивица Дачић није чудно што је баш он обелоданио неке од услова који се испостављају Београду.
„Мислите да можемо у владу која ће после три дана рећи да то мора бити испуњено, да се отвори канцеларија Владе Србије у Приштини и косовске владе у Београду”, поручио је лидер СПС-а.
И приштински дневни лист „ Коха диторе” јуче је писао да је на списку услова и отварање канцеларија у Београду и Приштини. У дипломатским круговима објашњавају да канцеларија није дипломатско представништво и да не значи признање Косова. У њима би били само „официри за везу”.
О посебном телефонском позивном броју за Косово већ се разговарало и Србија је била против тога, јер су власти свесне да би тиме „фактички” признале Косово. Наши су као аргумент против потезали пример Кине која деценијама блокира Тајван да добије посебан телефонски позивни број.
Додатно снебивање због могућег сусрета на врху између Београда и Приштине најбоље је објаснио Јелко Кацин. Известилац Европског парламента за Србију је подсетио да је иницијатива за сусрет на врху Београда и Приштине практично потекла из Београда. Томислав Николић је рекао да је спреман да разговара са сваким са Косова осим са Хашимом Тачијем. Зато је Кацин за Радио слободна Европа извео закључак да је председник Србије спреман на дијалог са председницом Косова Атифете Јахјагом.
„Коха диторе” пише да је ЕУ оптимистички расположена поводом могућности сусрета државних лидера Косова и Србије.
Високи међународни званичници су за овај лист поручили да се у Бриселу ради на томе да сусрет на највишем нивоу означи напредак у дијалогу Косова и Србије, од техничког на дијалог на највишем нивоу.
Да закључимо: „Политика” није хтела да гура главу у песак, да буде слепа код очију. И само је побројала све оно са чиме су европски партнери суочавали политичаре из Србије.
Проблем са реаговањима је у њиховој формалности. Тврдње: „Нема додатних услова” или „То није став комисије ЕУ” не значи да Србији није поменуто све оно што смо побројали, а сада понављамо:
Примена досадашњих договора између Београда и Приштине (које иначе Београд, Приштина и Брисел различито тумаче)
Укидање „паралелних” институција на северу КиМ, при чему се не мисли на образовне и здравствене установе
Отварање канцеларија Београда у Приштини и Приштине у Београду
Укидање суда у Косовској Митровици
Увођење посебног позивног телефонског броја за КиМ
Сусрет на највишем нивоу Београда и Приштине
Тачно је до све ово нису званични услови Европске комисије, али такође је тачно да су они саопштавани српској страни неколико пута као ставови најмоћнијих земаља Европске уније. Александар Вучић, в. д. председника СНС-а, јуче је потврдио да отварање канцеларија није званичан услов ЕУ, али је додао да се о томе разговара већ две-три године.
Да ли ће Србија морати до краја године да отвори канцеларију у Приштини и омогући отварање канцеларије Косова у Београду уколико хоће да у децембру добије датум за почетак приступних преговора са ЕУ?
Одговор се налази у присећању на оно шта се догодило у децембру прошле године. Европска комисија је тада оценила да је Србија испунила постављене услове за стицање статуса кандидата, али то се није догодило због противљења Немачке. Она је тада инсистирала на условима који нису били „званични услови ЕУ” и нису били „додатни услови”.
Зато је фраза да Европска унија нема нове услове за Србију када је у питању Косово и Метохија, која се готово хорски могла чути у Бриселу и од појединих дипломата у Београду, само део истине. Маја Коцијанчић, портпаролка високе представнице за спољну политику Кетрин Ештон, поручила је да ЕУ није поставила додатне услове за придруживање Београду подсећајући на ставове Европског савета који тражи да се кроз отварање преговора постигне „видљиво и одрживо побољшање односа са Косовом”. Али је одбила да објасни шта све значи нормализација односа са Косовом. Као и увек, „ђаво” је у детаљима које наши политичари неретко прећуткују или на кашичицу саопштавају јавности.
Подсетимо се списка званичних услова које је ЕУ поставила поводом Косова: примена већ постигнутих договора у дијалогу са Приштином, постизање нових споразума са Приштином у областима енергетике, телекомуникација, потпуна слобода кретања за Еулекс и Кфор на целој територији Косова, али и гашење „паралелних”, органа власти на северу КиМ. Тај услов који подразумева и укидања суда у северној Косовској Митровици је испоставила немачка канцеларка Ангела Меркел још у августу прошле године приликом посете Београду.
Осим тога од Србије се очекује и да у даљим преговорима буде кооперативна и омогући додељивање посебног телефонског позивног броја Косову, али и да дође до сусрета на највишем нивоу Београда и Приштине. О томе је већ неколико пута разговарано, потврдио је и Оливер Ивановић.
У тренутку када конце за формирање нове владе у својим рукама држи Ивица Дачић није чудно што је баш он обелоданио неке од услова који се испостављају Београду.
„Мислите да можемо у владу која ће после три дана рећи да то мора бити испуњено, да се отвори канцеларија Владе Србије у Приштини и косовске владе у Београду”, поручио је лидер СПС-а.
И приштински дневни лист „ Коха диторе” јуче је писао да је на списку услова и отварање канцеларија у Београду и Приштини. У дипломатским круговима објашњавају да канцеларија није дипломатско представништво и да не значи признање Косова. У њима би били само „официри за везу”.
О посебном телефонском позивном броју за Косово већ се разговарало и Србија је била против тога, јер су власти свесне да би тиме „фактички” признале Косово. Наши су као аргумент против потезали пример Кине која деценијама блокира Тајван да добије посебан телефонски позивни број.
Додатно снебивање због могућег сусрета на врху између Београда и Приштине најбоље је објаснио Јелко Кацин. Известилац Европског парламента за Србију је подсетио да је иницијатива за сусрет на врху Београда и Приштине практично потекла из Београда. Томислав Николић је рекао да је спреман да разговара са сваким са Косова осим са Хашимом Тачијем. Зато је Кацин за Радио слободна Европа извео закључак да је председник Србије спреман на дијалог са председницом Косова Атифете Јахјагом.
„Коха диторе” пише да је ЕУ оптимистички расположена поводом могућности сусрета државних лидера Косова и Србије.
Високи међународни званичници су за овај лист поручили да се у Бриселу ради на томе да сусрет на највишем нивоу означи напредак у дијалогу Косова и Србије, од техничког на дијалог на највишем нивоу.
Да закључимо: „Политика” није хтела да гура главу у песак, да буде слепа код очију. И само је побројала све оно са чиме су европски партнери суочавали политичаре из Србије.
објављено: 21.06.2012.
Извор: Политика
DA LI CE GOS. PRESEDNIK PRICATI SA TASIJEM ILI NJEGOVOM MAMOM SASVIM JE SVEJEDNO. VAZNO JE DA NEPOTPISE PRIZNAVANJE KOSOVA AKO JE SRBIN,AKO NIJE ONDA JE I ONAKO SVEJEDNO,ONDA CE MORATI DA DA ODGOVOR EVROPI. NEKA BI GOSPOD BIO UZ NASEG PRESEDNIKA NIJE NI LAKO.
ОдговориИзбриши