1. Свети Михаил, епископ синадски. Овај
свети и умни јерарх посвети себе од детињства на службу Христу.
Подвизаваше се заједно са светим Теофилактом Никомидијским. Једном у
сушно време ова два светитеља својим молитвама низведоше обилан дажд на
земљу. Због свог подвижничког и девственог живота од своје ране
младости, би изабран и посвећен од патријарха Тарасија за епископа
синадског. Участвовао на VII васељенском сабору. По жељи царевој ишао
калифу Харун-ал-Рашиду да води преговоре о миру. У време злога Лава
Јерменина свргнут са престола архијерејског због поштовања икона и
послат у изгнанство, где у беди и сиромаштини сконча оставши до краја
веран Православљу и 818. године пресели се у царство Христа Цара. |
|
2. Преподобни мученик Михаил.
По смрти својих родитеља овај Михаил раздаде све своје имање
сиромасима, а он оде на поклоњење светињама у Јерусалим. Потом ступи у
обитељ светог Саве Освећеног где се замонаши. Беше Михаил сасвим млад и
красан лицем, но од многог поста сух и блед. У то време владаху
Јерусалимом Арапи. Једног дана посла Михаила његов духовни отац у град
да прода рукодеље. На улици га срете шкопац царице арапске и поведе
царици да покаже своје рукодеље. Када царица виде красна монаха, разгори
се нечистом похоти и предложи монаху грех телесни, као негда жена
Пентефријева целомудреном Јосифу. Када Михаил одби скверни предлог и
поче да бежи, гневна царица нареди да га бију штаповима а потом да га
воде цару с оптужбом као тобож да је хулио веру Мухамедову. Цар му
предложи да прими веру Мухамедову, но он одби. Тада му дадоше неки јак
отров, да би га отровали; он испи отров, и не би му ништа. Онда нареди
цар те га посекоше мачем усред Јерусалима. Монаси нађу тело његово и
пренесу у обитељ светог Саве, где га чесно сахране. Пострада свети
Михаил за Христа и прослави се у IX веку. |
|
3. Преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка.
Ћерка Всеслава, кнеза Полоцког. Када је родитељи хтедоше обручити, она
одбеже у женски манастир и замонаши се. Трипут јој се јавио ангел
Господњи и показао јој место где она има устројити нови девички
манастир. Привукла у монаштво и своју сестру Евдокију, и многе друге
девојке из великашког сталежа. Једна рођака њена, Звенислава, по рођењу
кнегиња Борисовна, донесе све своје благо, хаљине и драго камење па
рече: "Све красоте овога света сматрам ништавним, а ове украсе спремљене
за брак дајем цркви Спаситељевој, и сама желим обручити се с Њиме у
духовни брак и потклонити главу моју под Његов благи и лаки јарам".
Ефронисија и њу замонаши и даде јој име Евпраксија. У старости пожели
Ефросинија да умре у Јерусалиму, и Богу се мољаше за то. Бог јој услиши
молитву те, заиста, када посети Јерусалим тамо и сконча. И би сахрањена у
манастиру светог Теодосија 23. маја 1173. године. |
|
|
|
Зла царица Михаила тужи,
Да он веру исламску наружи,
Цар иноку чудан предлог чини,
Да ће њега сином да усини,
Само веру да остави праву.
И к'о муслим да обрије главу.
Инок срце молитвама грије
И султану у лице се смије:
— Мислиш царе, од мене си јачи?
Смрт за мене нови живот значи.
Душа моја за светом не мари.
Ево три ти ја предлажем ствари:
Ил' се крсти крстом правовериш,
Ил' се убиј мачем крвожедним.
Ил' ме пусти оцу духовноме,
Да се вратим манастиру своме. —
Наљути се царе господаре:
Мачем севну глава свецу паде,
Душу свету ангели узеше
И у царство Христово однеше.
|
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
Духован човек тумачи све ствари и све
појаве у природи на духован и симболичан начин, и из свега извлачи
корист за душу своју. Једанпут дођу братија св. Јовану Колову и почну му
причати како је пала добра киша и залила палме, и како су нове гране на
палмама почеле да бујају, тако да ће монаси имати материјала за своје
рукодеље. Св. Јован замисли се, па рече братији: „Исто тако и Дух Свети
силази у срца светитеља, те се обнављају и пуштају изданке страха
Божјега.” |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат даје силу души и следује Христу Господу,
2. како је она залога Божјега усиновљења крштеног човека.
|
|
БЕСЕДА |
|
о томе како не треба жалостити Духа Божјега
И не ожалошћавајте Светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења (Еф. 4, 30)
„Печат дара Духа Свјатаго" — речено је, браћо, над сваким од нас,
који смо се крстили водом и Духом. Дух Божји нама је дат не по заслузи
нашој — да нико то и не помисли — него по милости Бога Живога. И у
обичним одношајима међу људима радостан је онај ко дар даје, радостан и
онај ко дар прима. Даровање је радовање на обе стране. Што већи дар —
већа и радост. Радује се и Бог када даје благодат Духа Свог Светог, како
да се не радују људи који примају. Сиромах који прима, обично се више
радује од богаташа који даје — како да се не радују бедни људи који
примају огроман дар од богаташа Бога.
Чиме људи жалосте Духа Божјега? Апостол, који је заповедио да не
жалостимо Духа Божјега, одмах додаје и чиме се тај Дух жалости: сваком
горчином, и гневом, и љутином, и виком, и хулом (псовком), и сваком
пакошћу. То све да се узме од вас, говори апостол. Једном речју: Дух
Божји се жалости сваким грехом нашим. Нека се узме од нас сваки грех, и
Дух Божји ће бити радостан, н ми ћемо се радовати од Њега. Кад имамо у
кући некога високог госта, ми се старамо да чинимо све оно што је томе
госту угодно. А зар може бити већи гост од Духа Божјега Светога? Па кад
је Он највиши и најжељенији гост наш, треба да уложимо највеће старање
да Њему угодимо. А ми знамо чиме се угађа Духу Божјем — оним истим чиме и
Христу Господу. А Господ је рекао: ако имате љубав к мени, заповијести
моје држите (Јов. 14, 15). Ко, дакле, држи заповести Христове, тај има
љубав и према Сину држећи заповести Његове, тај угађа Оцу и Духу
Светоме. Нарочито препоручује апостол благост, милост и праштање. Ако
смо благи, ако смо милостиви, ако праштамо један другом, тиме угађамо
Духу Божјем, који гостује у срцима нашим. И радује се тада Дух Божји у
нама, и цело биће наше тада трепери од неке радости неисказане.
О браћо моја, старајмо се да не ожалостимо Госта Највишега, који нам долази с даровима пребогатим.
О Боже Душе Свети, опрости нехат наш према Величанству Твоме
бесмртноме, и не остави нас, празне и ништавне без Тебе. Теби слава и
хвала вавек. Амин.
|
Нема коментара:
Постави коментар