Пошто Свето Причешће није обично
јело и пиће, него Сам Бог, Господ Исус Христос, који нас оживотворава и
обоготворава, природно је да цело остаје у нама. ''Тело и Крв Христова заузимају
место у саставу наше душе и тела; не троше се нити пропадају, нити се налазе у
ономе што излази из тела - далеко било - већ пребивају у нашој суштини и
одржавању, постајући одбрана од сваковрсне штете, и средство за очишћење од
Сваке Прљавштине.
Због тога стално треба да имамо на уму да смо Богоносци, и да у складу с тим треба да се и владамо, а не да одмах пошто смо се причестили, све опет настављамо по старом, враћајући се поново у грех, као свиња у своју каљугу.
Често причешћивање
Већина Србског народа ни не зна
шта је Свето Причешће, па се ни не причешћују. По неком старом правилу, већина
оних који се причешћују, причесте се само прве недеље великог (Васкршњег)
поста, тј. једанпут годишње. А опет, од оних осталих, већина се причести по
једанпут у току сваког великог поста, тј. четири пута годишње.
Међутим, има верника, који су за
сада у мањини, и који желе да приступе Светом Причешћу и чешће него је Света
Црква прописала као неки минимум. То је доказ да се свест о тој највећој
Светињи хиршћанској постепено мења набоље и код нас. У Грчкој се велики број
верника причешћује скоро сваке недеље, па и чешће.
Свакако да је најбоље и најрадосније
да се причешћујемо о велим празницима, као што су Васкрс, Божић, Велики
Четвртак (када је установљена ова Тајна) или неки други празник, када је наша
радост и и наче већа, и када ћемо много дубље и радосније доживети и сједињење
нас грешних са милостивим Богом кроз Свето Причешће.
''Када неки питају смеју ли да се
причешћују два до три пута годишње, увек се намеће и друго питање: а смемо ли
два до три пута годишње да једемо? Шта ће се догодити са човеком ако му дајемо
да једе и пије једанпут годишње? Замислите онда како и чиме може да нахрани
своју душу Хришћанин који се причешћује једанпут годишње или једном у две
године! Несрећник, он претвара душу у немоћног дистрофичара, логорског заточеника,
чини је неспособном за све што је вечно и небеско. (Свети Сергије Филимонов, Како помоћи болеснима, 2000. стр. 79)''
Наравно, да би се приступило и
једном годишње Светом Причешћу, а камоли више пута, потребна је озбиљна
припрема (и телесна и духовна), и увек, сагласност духовног оца (свештеника).
Ако не постоји сметња, као и ако постоји благослов духовног оца, онда се може
приступати Причешћу и сваке недеље, јер о приступању не постоји ни одлука ни
апостолско правило, пошто увек за све важе речи свештеника: Са страхом Божјим и
вером приступите! И веома је жалосно када из недеље у недељу, између постова,
нико не присутпа.
Али поново нагашавамо: Самовољно
одређивање и приступање Причешћу не долази у обзир. Без благослова духовника то
је велики грех.
Причешће за болесне и предсмртно Причешће
Сваког велико Четвртка на Светој
Литургији, у свим светим храмовима у Православној Цркви, се освећују два Анеца.
Један за Причешће свештеника и верних тога дана, а други за Причешће болесних и
предсмртника у току целе године. тај други Агнец се добро натопи Крвљу христовом
из светог Путира, па се онда добро осуши, исече на комадиће, и стави се у
посебан ковчежић - дарохранилицу која стоји на часној Трпези. Када се укаже
потреба да се неко због болести или блиске смрти причести, свештеник само не ту
честицу долије мало вина, да би је причесник лакше прогутао.
Међутим, пошто је наш народ веома
обезбожен, и не схвата смисао и циљ овоземаљског људског живота, а и не познаје
учење Православне Цркве, свој живот проводи као да је један и једини, и као да после телесне смрти нема више
живота. А оно што је најважније од свега, а то је Свето Причешће, их не дотиче
у срце током целог живота, па чак ни у тешкој болести и на самртном часу. А без
Тела и Крви Христове као најбоље попутнине за духовни свет, чему да се надамо.
господ је рекао: Ако не једете Тијело
Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи (Јн. 6, 53).
А Бог не говори неистину. И нажалост, већина одлази на онај свет без тога
једино доброг. Јер већина, када падне у болесничку постељу, трчи од лекара до
лекара, окушава да продужи живот за још који дан, а о сусрету са вечношћу и не
размишља. И не знају да се у сваком храму Божјем током целе године чува Свето
Причешће за болесне и предсмртнике, и да у свако доба дана и ноћи могу да се
последњи (можда и једини) пут причесте, и са надом пођу у други свет. Зато сви
Православни Хришаћани треба прво, када дођу до тога часа да је смрт извесна
(старост, тешка болест, изненадни инфаркт или мождани удар, тешка саобраћајна
несрећа, нека тешка операција, у ствари свака операција, јер никад није сигурно
да ли ћемо се после ње пробудити, порођај, изненадан позив у рат), само ако је
физички свестан и може да гута, треба да затражи прво Свето Причешће, па тек
онда да тражи лека од лекара, ако је потребно, и ако постоји нада на излечење.
У многим црквним молитвама верници
моле Господа да их избави од изненадне смрти, да би могли још једном, последњи
пут, када дође и тај час (а свима ће доћи), да се опросте са свима, да се
исповеде, и причесте. Свеки истински Хришћанин само такав крај свога живота
жели, а не као многи, брзу смрт, да се не би патили. Страшне ли заблуде. После
такве смрти, и нехришћанског живота, настаје патња, али вечна. Или се боје ако
се причесте да ће умрети. А зар неће умрети ако се не причесте. Благо оном ко је
умро на дан кад се причестио, томе ђаволи ништа неће моћи (наравно, искрено
исповеђен и скршена срца, са надом у милост Божју).
Они млађи, који остају, треба своје
предсмртнике да замоле и убеде их, и ако се можда никада нисју причестили, да
то ипак учине, макар и на крају живота. И разбојник на крсту се пред смрт
покајао, и Господ га је првог увео у рај. То је једино што Он тражи од нас. Све
друго покрива Његова бескрајна милост.
Да ли се сме пити лек пре Светог Причешћа?(16)
стр. 87
Правила припреме за Свето Причешће у
погледу поста и неузимања хране и пића то јутро пред свето Причешће важи за
здраве хришћане. Међутим, у изузетним случајевима, када су тешке болести у
питању, али увек са благословом духовника (свештаника), може се попити
неопходни лек, да се не би болест погоршала, или изазвао неки нежељени ефекат.
А они који су на самрти, и кад
постоји ризик да можда неће дочекати следеће јутро, да би се могли наташте
причестити, могу се причестити без обзира да ли су нешто јели, или не, да не би
случајно у међувремену умрли, па тако
отишли на онај свет без најпотребније попутнине.
--------------------------------------------
(16)
Види: Патријарх Павле, Да нам буду јаснија питања наше вере, књига 1, Београд,
1998.г. стр. 394-396.
Преузето
из књиге - ''Свето Причешће лек бесмртности''
#причешће, #pricesce,
#причешће, #pricesce,
Нема коментара:
Постави коментар