Предизборна тишина губи смисао у време интернета,
оцењују стручњаци. Аналитичари поручују да је веома важно изаћи у недељу
на биралишта и тако искористити своје основно грађанско право, јер наш
глас, кажу, нема алтернативу, исто као што "бели листићи" немају смисла.
Србија у недељу бира председника, који ће је водити наредних пет година. Зато аналитичари поручују да је важно да сви грађани у што већем броју, изађу на биралишта. Тродневна изборна тишина, која подразумева забрану рекламирања, оглашавања и одржавања скупова политичких субјеката почела је у поноћ.
"Логично је да интернет издања домаћих медија поштују законску регулативу, укључујући и предизборну тишину, и онда када то није експлицитно у закону наведено. РТС се придржава тог принципа", рекао је уредник сајта РТС-а Љубиша Обрадовић.
Када је реч о медијима који нису регистровани у Србији, на пример друштвене мреже, ту не важе домаћа правила, објаснио је Обрадовић.
"Изборна тишина има смисао да људи размисле 48 сати ван политичке буке, да кажем политичког вашаришта, а апсолутну изборну тишину не можете имати поготово на новим социјалним мрежама", рекао је Зоран Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције.
Истраживања кажу да је на Фејсбуку регистровано око три милиона Срба, политичке поруке могу се слати и преко Твитера, СМС-а и закон све то дозвољава.
У Закону о избору посланика, који је написан пре 12 година само пише да је 48 сати пре избора пропаганда забрањена преко средстава јавних обавештавања и скупова, као и објављивање процена резултата.
"Свуда у свету се поставља питање смисла изборне тишине, мислим да и у Србији треба да се постави то питање, не данас, наравно него кад се ови избори заврше", рекао је Извршни директор Цесида Марко Благојевић.
Аналитичари поручују и да је веома важно изаћи у недељу на биралишта и тако искористити своје основно грађанско право, јер наш глас, кажу, нема алтернативу, исто као што "бели листићи" немају смисла.
"У недељу бирамо човека који ће држати кормило и водити државу до 2017. године, чињеница да истраживања бележе да би одзив могао да буде солидан не значе пуно, председника неће бирати истраживачи, а да би се истраживања обистинила, на изборима морају да гласају бирачи који су учествовали у истраживањима", рекао је Благојевић.
Некима ће можда основно грађанско право ипак бити ускраћено. На 11 бирачких места у Србији 13 хиљада гласача бира и 19. маја локални парламент. То значи да ће им због флуоросцентног спреја на прсту гласање 20. маја бити онемогућено.
"Послао сам једно писмо у којем сам их упозорио на последице и замолио да преиспитају своју одлуку и и да је ревидирају да учине оно што има највише смисла да одложе гласање", рекао је секретар РИК-а Вељко Одаловић.
Већина тих бирачких одбора ипак је одбила захтев РИК-а да се због председничких, општински избори одложе за неки други викенд.
Извор: РТС
Нема коментара:
Постави коментар