Izvor: B92, Tanjug
Na
Veliki petak u katoličkim crkvama nema mise, već se služe "muke
Gospodnje". U obredima sledi čitanje Muke po Jovanu, klanjanje Svetom
krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Sveštenici služe u crvenim
odorama, kao simbol stradanja.
Poslednjih godina iz bogoslužbenih knjiga Vatikan je uklonio iz molitava koje se čitaju na Veliki petak delove koji su shvaćeni kao antisemitski, prenosi Verska informativna agencija.
Katoličkim vernicima dopušteno je da jednom, obično u podne, na Veliki petak jedu "do sitosti", bez mesa. Ovo važi za sve sa napunjenih 18 godina do započete 60. godine života.
Hočevar u crkvi Krista Kralja
Beogradski nadbisku Stanislav Hočevar držaće službu Muke Gospodnje na Veliki Petak u Crkvi Krista Kralja u Beogradu.
Beogradski nadbiskup čestitao je svim hrišćanima predstojeći praznik Uskrs, pozivajući ih da širom otvore vrata svoga bića, porodice i celokupne crkvene i društvene zajednice.
"Srdačno vas pozravljam u neizmernoj radosti i beskrajnoj težnji da ovih dana budemo jedno samo srce i jedna samo duša", rekao je Hočevar, istakavši da je Sveta tajna koja se slavi "veličanstvena i bitna" za svakoga.
Ona, dodao je, snažno usmerava našu sadašnost, najdublje osmišljava našu budućnost i zajedno nas vodi posebnom i sudbonosnom životnom isipitu.
"Braćo i sestre, ovog Usksa želim nenadmašni bljesak uzvišenog života. Neka vam je srećan i blagoslovljen.
Gospodar života neka prodre u sve pore vašeg dana i trajno po vama deluje u današnjem svetu", poručio je nadbiskup.
On ukazao da ćemo tek tako "stvarno postati kvasac našeg društva, so moralnog zdravlja i svetlo koje vodi sve ljudske puteve Uskrsu".
Hočevar je istakao da je njegova želja za Urskrs da "otkrijemo da nismo sami i zaboravljeni, da nas ne odvajaju izolovanost i smrt, već da nas u svemu obuzima snaga života, ljubavi i zajedništva".
Prema njegovim rečima, "tako možemo da saznamo koliko je značajno da se naše porodice kontinuirano okupljaju na porodičnu, a crkvene zajednice na liturgijsku molitvu, jer je okupljanje uvek znak uskrsa života i nade".
"Izbegavati okupljanje u Isusovo ime samo je znak bekstva, skrivanja, propadanja i povlađivanja smrti. I kada se okupljamo okupljamo se da bismo slušali i kroz naše dane svedočili reč Božju, reč života", naveo je Hočevar.
Crkve i vernici koji poštuju novi Gregorijanski kalendar Uskrs ove godine slave u nedelju, 8. aprila, a oni koji se upravljaju po starom, Julijanskom kalendaru praznik obeležavaju sedam dana kasnije, 15. aprila.
Beograd -- Katolici, protestanti, anglikanci i neke
pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća Isusa
Hrista na Golgoti.
Poslednjih godina iz bogoslužbenih knjiga Vatikan je uklonio iz molitava koje se čitaju na Veliki petak delove koji su shvaćeni kao antisemitski, prenosi Verska informativna agencija.
Katoličkim vernicima dopušteno je da jednom, obično u podne, na Veliki petak jedu "do sitosti", bez mesa. Ovo važi za sve sa napunjenih 18 godina do započete 60. godine života.
Hočevar u crkvi Krista Kralja
Beogradski nadbisku Stanislav Hočevar držaće službu Muke Gospodnje na Veliki Petak u Crkvi Krista Kralja u Beogradu.
Beogradski nadbiskup čestitao je svim hrišćanima predstojeći praznik Uskrs, pozivajući ih da širom otvore vrata svoga bića, porodice i celokupne crkvene i društvene zajednice.
"Srdačno vas pozravljam u neizmernoj radosti i beskrajnoj težnji da ovih dana budemo jedno samo srce i jedna samo duša", rekao je Hočevar, istakavši da je Sveta tajna koja se slavi "veličanstvena i bitna" za svakoga.
Ona, dodao je, snažno usmerava našu sadašnost, najdublje osmišljava našu budućnost i zajedno nas vodi posebnom i sudbonosnom životnom isipitu.
"Braćo i sestre, ovog Usksa želim nenadmašni bljesak uzvišenog života. Neka vam je srećan i blagoslovljen.
Gospodar života neka prodre u sve pore vašeg dana i trajno po vama deluje u današnjem svetu", poručio je nadbiskup.
On ukazao da ćemo tek tako "stvarno postati kvasac našeg društva, so moralnog zdravlja i svetlo koje vodi sve ljudske puteve Uskrsu".
Hočevar je istakao da je njegova želja za Urskrs da "otkrijemo da nismo sami i zaboravljeni, da nas ne odvajaju izolovanost i smrt, već da nas u svemu obuzima snaga života, ljubavi i zajedništva".
Prema njegovim rečima, "tako možemo da saznamo koliko je značajno da se naše porodice kontinuirano okupljaju na porodičnu, a crkvene zajednice na liturgijsku molitvu, jer je okupljanje uvek znak uskrsa života i nade".
"Izbegavati okupljanje u Isusovo ime samo je znak bekstva, skrivanja, propadanja i povlađivanja smrti. I kada se okupljamo okupljamo se da bismo slušali i kroz naše dane svedočili reč Božju, reč života", naveo je Hočevar.
Crkve i vernici koji poštuju novi Gregorijanski kalendar Uskrs ove godine slave u nedelju, 8. aprila, a oni koji se upravljaju po starom, Julijanskom kalendaru praznik obeležavaju sedam dana kasnije, 15. aprila.
Нема коментара:
Постави коментар