Залихе огромне, цена ниска (Фото: Новости)
Београд – Док наш кромпир труне у подрумима, у домаћим трговинама се продаје „кртола“ увезена из Хрватске и Белгије. Тако, нама, српским сељацима остаје само да наш кромпир отерамо на сметлиште или да га сиротом народу поделимо за џабе.
Овако, са тешком муком, овог пролећа причају произвођачи кромпира у селима Сувоборски и околини, јер им је, како тврде, у траповима остало око 20.000 тона непродатог кромпира.
- Залихе су огромне, некима од нас остало је и више од три вагона кромпира. Цена је толико ниска – од шест до осам динара за килограм – да представља праву увреду за произвођача. То је испод сваке цене коштања – рекао нам је Драган Алемпијевић из Беришић, који узгаја кромпир на око 30 хектара.
Произвођачи не крију да су љути на државу, која је, и поред бројних упозорења пољопривредника, дозволила увоз кромпира из Хрватске и Белгије, и то по веома ниској цени. Такође, нелегално је и са окупираних територија стигла велика количина овог поврћа. На тај начин је увезени кромпир практично оборио цену домаћег, и то готово десет пута, јер се јесенас за килограм кромпира плаћало до 60 динара.
- Чујемо да постоји шанса да непродате количине извеземо у Русију. Ето, каква смо ми држава, ми увозимо страни кромпир, а извозимо домаћи…
Да је једини преостали спас за произвођаче – Русија, потврдио нам је и Ратко Вукићевић, председник Асоцијације „Плодови Србије“ и власник фирме „Агромобил“ из Гуче, једне од највећих произвођача семенског кромпира у земљи. Он, међутим, тврди да се не ради о огромним количинама заосталим у магацинима, односно да нема говора о томе да је под Сувобор остало непродато 20.000 тона, већ да је то можда количина која се односи на целу Србију. Додаје и да су сами произвођачи криви што нису продали кромпир, јер су чекали да цена престигне ону од јесенас. И он криви државу за увоз кромпира.
- Знали смо да у залихама код произвођача још има меркантилног кромпира, па је наша Асоцијација, како би заштитила произвођача, затражила од надлежног министарства да спречи увоз меркантилног кромпира из Европе, који се, због тамошњег одличног рода, нудио и испод цене коштања. То, међутим, нико није умео да чује – казао нам је Вукићевић. - Немамо ништа против увоза, али држава мора да заштити произвођача од нелојалне конкуренције. Русија јесте спас, али и Руси траже добар квалитет, а по мојој процени у већини магацина није остао кромпир задовољавајућег квалитета за извоз. Они плаћају од осам до десет динара по килограму.
Изумрле домаће сорте
Једине три домаће признате сорте кромпира – „драгачевка“, „јелица“ и „универзал“, које су створене у Центру за кромпир у Гучи, готово су изумрле, и није чак ни познато да ли негде постоје генотипови ових сората за евентуалну будућу производњу. Ове високопродуктивне сорте, које су убрзо након стварања постале бренд Драгачева и околине, отишле су у историју заједно са установом у којој су створене – Центром за кромпир, коме због великих дуговања и блокаде рачуна прети стечај.
Поред ове установе у Србији не постоји ниједна друга која би могла да се бави стварањем домаћих сорти кромпира, а код нас нема ни производње основног семена. Зато за увоз „елите“ и другог квалитетног семена, у количини 4.000-5.000 тона, држава Србија годишње троши од 2,5 до три милиона евра. Семе се увози из Холандије и Немачке.
Одобрен извоз?
Ове године ће под кромпиром, према процени стручњака, бити засејано до десет процената мање парцела него лани, односно укупно у Србији око 45.000 хектара. Смањењу засада под овом биљком допринела је, пре свега, веома ниска цена меркантилног кромпира.
Ову ситуацију би можда могла да преокрене вест да је Брисел коначно одобрио увоз кромпира из Србије, а која све више провејава међу произвођачима. Ову информацију, међутим, није још званично потврдила Влада Србије.
Извор: ВасељенскаТВ
Нема коментара:
Постави коментар