Američka tinejdžerka proslavila Sretenje uz srpsku nošnju i palačinke

S. Palić, M. Vukelić |

Ko kaže da nas Amerikanci ne vole? Evo primera kako je mlada 19-godišnja Amerikanka proslavila Dan državnosti Srbije u svom rodnom gardu Sent Luisu, u državi Misuri. Oduševljenost srpskim običajima, nošnjom i jelima, iako nema srpsko poreklo i čak ne poznaje nikoga iz Srbije, Mardžori Bejli je prikazala na svom blogu.

Maržo Bejli u srpskoj nošnji iz okoline Niša, koja, zapravo, nije iz okoline Niša jer su je sašili njene majka i sestra

- Danas je dan kada Srbija slavi izdvajanje iz Otomanskog carstva 1804. godine. Važan dan za sećanje i za slavlje.... I ja ću pokušati da taj dan proslavim na svoj način - piše Mardžori na svom blogu Mazzou's Memories.
 

Mardžori, koja nema nikakve porodične veze sa Srbijom, budući da je francusko-škotskog porekla, kaže za "Blic" da je njena porodica oduvek bila zaintereosvana za druge kulture i zemlje.
 
- Oduvek sam veoma volela da proučavam druge zemlje, spremam hranu iz tih zemalja i da gledam njihove narodne igre - kaže Mardžori.
 
Prema njenim rečima, ona nikad u SAD ne bi bi čula za folklor zemalja poput Srbije da nije živopisne grupe "The Duquesne University Tamburitzans", koja neguje folklor zemalja Istočne i Južne Evrope.
 
Mardžori kaže da se u srpsku kulturu, istoriju i geografiju zainteresovala kada se zaljubila u naša kola, naročito iz istočne Srbije i Niša.
 
- Naročito mi se sviđa živahna srpska muzika i pesme. Slušanjem tih predivnih starih narodnih pesama zavolela sam i srpski jezik, tako da trenutno predano učim ćirilično pismo, kako bih što bolje savladala srpski - priča Mardžori za "Blic".
 
Ona je i na blogu ostavila svoje ime napisano na ćirilici: МАРЖОЛЕНА.
 

 
Sestra i majka same šiju srpsku narodnu nošnju
 
Zanimljivo je da Mardžori svoju nošnju nije naručila iz Srbije, već su je sašile njena sestra i majka. 
 
- Moja sestra je čak započela sopstveni mali biznis šivenja dečje odeće zasnovane na narodnim nošnjama. Dok pravi nošnje, moja sastra proučava sve moguće detalje i istoriju prvobitnih nošnji. Često se dešava da nošnje pravi samo na osnovu video snimaka, ali uzima i savete kostimografa iz grupe "Tamburitzans". Naročito volimo da pravimo nošnje iz vaše zemlje - kaže Mardžori.


Mardžori i njeni prijatelji i članovi porodice često idu i na festivale posvećene folkloru istočnoevropskih zemalja. Jedan takav festival, ''Tamburitza Extravaganza" trajao je tri dana, a Mardžori i njeni prijatelji išli su i na radionice srpskih kola koja je držao Nikola Krčadinac.
 
Ova ljubiteljka srpskih običaja kaže joj je majka prošle godine za rođendan priredila posebno iznenađenje, jer je sto za večeru dekorisala u srpskom stilu - sa teglama ajvara, slikama srpskih pejzaža, lutkama u nošnjama i minijaturnim tarabukama i tupanima. 
 
- Da bismo začinili srpsku atmosferu, pravili smo ukusnu hranu kao što su pljeskavice, palačinke i ćevapčići - kaže Mardžori Bejli.
 
Ova simpatična Amerikanka rodom iz Kanade kaže da u Sent Luisu nema mnogo Srba i da ona lično ne poznaje nijednog Srbina. San joj je da jednog dana poseti Srbiju.
 
- Volela bih da uživo vidim vašu zemlju, a čitala sam da je Srbija neverovatno bogata prirodnim lepotama i kulturom. To je očigledno istinski sjajna zemlja. Nadam se da svi Srbi umeju da cene divnu kulturu u kojoj su se rodili, kao i prelepu zemlju koju imaju! Moj cilj je da čuda Srbije podelim s ljudima ovde u Americi - kaže Mardžori.

Srpska gozba u Americi

- Nismo ceo dan slavili, niti priređivali kostimirani prijem, ali sam za doručak napravila palačinke, omiljeni srpski dezert. Kasnije smo imali večeru u srpsko-balkanskom stilu: pile marinirano limunom, lukom, paprikom, sa svežom salatom od paradajza, luka i zelene papričice, so, ulje i sir, uz to hleb i prženi krompir. Slušali smo srpsku muziku dok smo jeli. Zajedno sa sestrama, učila sam pojedina srpska kola, ima ih toliko, koja su vrlo zabavna. Svi plesovi iz Jugoistočne Evrope su prelepi - napisala je Mardžori na svom blogu.

Izvor: Blic