Успомена на просветитеља и првог архиепископа

БЕОГРАД - У спомен на великог српског просветитеља Светог Саву данас је школска слава Савиндан, а Српска православна црква посветила је овај дан сећању на свог првог архиепископа.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је заштитник просветних установа.

Нјегово световно име било је Растко, родио се 1169. године, био је најмлађи син српског жупана СтеФана Немање (Свети Симеон).
Свети Сава и његов отац свети Симеон су из манастира Хиландар на Светој Гори, који су основали крајем 12. веку, управљали српском државом.

Tу је основана и болница, што се сматра и као почетак српске научно засноване медицине.

Свети Сава је преминуо у тадашњој бугарској престоници Tрнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Написао је манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове "Законоправило" (Крмчија од крма-управљање), што је превод Јустинијанове "Шесте новеле". Tо важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симФоније.

Он је преводио Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао "Хиландарски медицински кодекс". У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најбитније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена.

Он је веома млад, око 1192. године, отишао у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Tеодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокеФалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима, 1208. године у манастиру Студеница над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и СтеФана Немањиће.

Нјегове мошти су из Tрнова пренете и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан Паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен храм посвећен Светом Сави.

Извор: ТАНЈУГ