недеља, 07. мај 2017.

Прослављена храмовна слава цркве Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици

Прослављење страдања и мученичке кончине Великомученика Христовог Георгија – патрона једне од најстаријих православних цркава на Балкану са непрекинутим богослужбеним континуитетом, отпочело је претпразничним Вечерњим богослужењем у петка 5.маја у 18 часова – када се верни народ и иначе окупља око ове своје светиње.

Овог пролећног поподнева, претпразничним Вечерњим богослужењем је началствовао старешина храма – Архијерејски намесник Подгоричко-Колашински доц. др Велибор Џомић, са својом браћом свештеницима: високопречасним протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем,  протојерејем Јованом Радовићем, јерејем мр Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем. Са певнице допирали су врло добро изграђени и уједначени гласови појаца цркве Светог Ђорђа и ђаконице Данице Црногорчевић.

Домаћини славе, сестра Миланка и брат Груја принели су Христу Богу на дар богато украшен славски колач и жито; заједно са око тридесетак слављеника којима су по окончаном вечерњем Богослужењу, свештеници пререзали славске колаче и прелили вином кољива које су принели као уздарје Господу, а све у славу и част Победоносца Христовог, Георгија.

Већ у раним јутарњим часовима, 6.маја, на дан мученичке кончине овог високог официра на двору цара Диоклецијана, парохијани су хрлили у храм да би са вером, надом и љубављу одали хвалу Живоме Бог Који је диван у свом дивном војводи Великомученику.

Долазак групе верника из Војводине – који су први пут поклонички посетили овај најстарији храм у богоспасаваној Митрополији Црногорско-Приморској – само је додатно увеличао овај празнични дан.

Торжественим Евхаријстијским сабрањем је началствовао је старешина храма о. Велибор Џомић са својом браћом свештеницима: високопречасним протојерејима-ставрофорима Милетом Кљајевићем и Драганом Станишићем, протојерејем Јованом Радовићем, јерејем Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем, а уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића.

Бројни верницу су следовали својим свештенослужитељима у овој служби Богу Живоме и Његовом дивном угоднику – неко гласом, неко литургијским вином, неко просфором, а остали, иако разногласни, умилним и саборним појањем.

Два Света Путира су била изнесена пред сабрани народ који је примио Најсветије Тело и Крв, за коју је пре читавих 1715 година пострадао овај Витез Бога Живога.

Празничном беседом се обратио о. Велибор Џомић, првенствено честитајући празник Светога Храма – спомен Светога Великомученика и Победоносца Георгија. Потом је подсетио сабране да данас прослављамо ”великог војника, сведока Христове вере, чудотворца и исцелитеља, чије се Свете мошти чувају у древном граду Лиди палестинској, а које и данас исцељују, мироточе и благодатно надахњују и теше све оне које им са вером приступају”.

Управо нас је Свети Георгије, отац је казао, ”данас призвао у овај Свети Храм, стар толико векова”,  исповедивши да му та мисао, кад год прилази овом древном мученичком Храму, обузима и душу и срце и ум. Наставивши потом да ,”кад год приђе овом светом храму, који је у непрекинутој богослужбеној употреби (а и то је чудо Божије), зна да се хвата у деветовјековно, вјечно младалачко коло са свима Светима који су вековима то духовно коло разиграли, са свима онима који су вековима на овом месту певали духовне песме као и ми што смо их данас певали – са свима онима који су исту веру веровали, као и Великомученик Георгије;  да се хватамо у коло са свима онима који су били спремни на подвиг, као што је био спреман и Свети Георгије”.

Отац је затим упитао: ”А где су ти са којима се хватамо у духовно коло где год станемо око ове Свете Цркве Божије?” Треба знати да ”кад год овде прилазимо знајмо да газимо по светим и свештеним гробовима наших предака, по светим костима – оних који су живели као хришћани на овом простору, у овом граду”. Навео је и да смо ”видели кад су измештали бензинску пумпу код стадиона – да су нашли преко 120 гробова хришћана, окренутих у правцу од запада ка истоку, који су ту почивали вековима. Деценијама су људи, из незнања, газили су људи по њима, а поратне комунистичке власти су скрнавиле то место. Ко зна колико је гробова уништено кад је прављен стадион ”Будућности” под Горицом, саобраћајнице, кад су бушене рупе за цистерне за бензинску пумпу”.

”Велико скрнављење светих гробова наших предака је овде извршено”, нагласио је отац Велибор, рекавши да ”не може имати благослов ни народ ни  град – док се тај грех не покаје, док се не искупи, док се те кости не омију покајном молитвом и вином свештеним”.

Рекао је да је ”ова Света Служба данас једна од тих Светих служби покајног приношења молитве Господу да у Царству Своме упокоји све наше праоце, оце, прамајке, мајке, браћу, сестре – све оне који су пре нас отишли са овог привременог земаљског света у онај Вечни, Непролазни, Небески свет”. И да ”Господ опрости свако сагрешење, а посебно онима који су те гробове скрнавили”. Навео је да је ових дана са оцем Мирчетом Шљиванчанином био до главара овога града и да су поред осталог, по благослову Митрополита Амфилохија, тражили да се те кости људски и хришћански сахране и похране крај ове Свете Цркве, на древном гробљу. Питао је и себе и њих: како бисмо се осећали да је неко покупио кости нашега ђеда, прађеда, чукунђеда, у некакву кесу и однео их незнано где, односно да их је украо из гробова у коме су вековима почивали”. Навео је да ми не молимо, не тражимо – него захтевамо да се те кости врате, да нађу свој мир и починак – а надамо се да ће Господ молитвама Светог Великомученика Георгија помоћи да тај њихов нарушени мир и вечни покој буде остварен у молитвеној тишини овог Светога Храма”.

”Бурну и прошлост чува овај храм” казао је отац, додавши да ”није чудо зашто је посвећен Светом Георгију. Овај Храм је вековима војевао битку вере! Овај Храм је скрнављен од Османлија, Турака, окупатора; скрнављен од безбожника после рата… Преко 60 пута је после Другог светског рата био на распећу, скрнављен, обијан, пљачкан, пустошен, али се одржао на благослову Божијем, на молитвама Светог Великомученика Георгија, на топлој вери, љубави и жртви свих оних православних верника града Подгорице, који су у њему духовну утеху налазили. И у ове дане је нека безбожна душа и безбожна рука покушала да обије овај Свети Храм, да га рани, да га распне, али су га је Господ молитвама Светог Великомученика Георгија одбранио”.

”Великога Свеца данас прослављамо и кроз њега Велико Име Божије. Кроз њега и његов подвиг, кроз његово сведочење вере прослављамо и славу овога Храма, који је једно неописиво чудо – како се кроз векове, одржао и опстао! То је било могуће само Богу. Никаква земаљска грађевина, ма колико била лепа и знаменита, ако нема благослова Божијег, не може да опстане. Може да траје 5,10,50 година – но, она нестане – али овакве Божије грађевине, остају у векове, да се људи у њима сабирају, да налазе мир душама својим, да имају живи, непосредни контакт са Живим и Непосредним Богом”.

”Дивимо се Студеници, дивимо се Хиландару – слава им и милост! Али, морамо да кажемо да је темељ њима овде, са Рибнице, из времена Симеона и пре Симеона Немање” – нагласио је на крају отац. Она је темељ и потоњој, подловћенској Црној Гори, јер ”како каже Свети Петар Други, Ловћенски Тајновидац, – што се не шће у ланце везати, што на праву веру не похули, то се збеже у ове планине”. И управо је ”на тој вери кроз потоње векове саздана Црнојевићка, Петровићка, Црна Гора – на вери и покајању ове и осталих обурданих светиња Подгорице. То је сведочанство овога храма”.

Отац је још једном честитао Славу данашњим свечарима – у име братства храма Светог Георгија – како би је славили у миру, здрављу, радости са свима најмилијима, да би благослов Светог Георгија био на њиховим домовима и да би сви заједно славили Господа.

Отац је потом позвао све верне на Свету Архијерејску Литургију коју ће у недељу 7. маја служити Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије, који ће истовремено одслужити и први помен жртвама злочиначког и Брозом нарученог англо-америчког бомбардовања, када је уништена Подгорица 1944. године.

Завршавајући своју беседу, о. Велибор је, носећи на грудима Јеванђење Христово, предводио свештенство и  верни народ у литији око цркве док је непосредно уз њега, на рукама младог чтеца Душана, стајала једна од најстаријих сачуваних икона Светога Георгија, приказаног на коњу, како убива аждаху.

Покропивши потом верни народ и заблагодаривши Господу на данашњем дану, свештеници су пререзали славске колаче и прелили вином кољива које су принели данашњи свечари у великом броју.

Празнично сабрање је настављено у Духовном центру на празничној трпези Љубави коју су ове године припремили брат Груја и сестра Миланка Ђукић – Грбавчевић, иначе дугогодишњи парохијани храма Светог Ђорђа. А познати доброчинитељ наших храмова, честити привредник Баћо Бујишић, благословом Светог Георгија, а на радост верних, у наредној 2018. години од Рођења Христова – биће, ако Бог да, домаћин славе овог Храма.

Елза Бибић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нема коментара:

Постави коментар