СВЕТИ ПАЈСИЈЕ ВЕЛИЧКОВСКИ - ПОЉСКИ КРИНОВИ 4 део

Беседа 41.

О томе да је корисно бежати од света

            Боље је борити се са демонима у осами, уз глад, голотињу и свакојаке невоље, и умрети с малим подвигом у пустињи, него ли тражити спасење у великим подвизима сред света, пошто пламен светских страсти спаљује монаха који им се предаје. Ако је неко бестрасан, у свету ће претрпети зло; а ко је обузет страстима, заплешће се у мреже греха. Као што риба која се полакомила за залогајем на удици, бива извучена из воде и угиба, тако и монаха који живи у свету и против његове воље, као удицом, хватају светске ствари, он се заплиће у ђавоље мреже и, отпадајући од анђелског живота – гине; он, дакле, сам умртвљује своју душу и предаје је на муке. Мир и уживање – демонска су удица, којом демони лове душе монаха не би ли их погубили. Док год волимо телесно спокојство, уживање и лењост, дотле се, значи, још боримо против тела, а не против демона; тело непрекидно војује против нас, помажући тако демонима. Нарочито нас напада лењост док стојимо, седимо или лежимо. Мир, уживање и лењост у природи су нашег тела, зато нас и нападају тако силно. Стога, ко жели да живи по Богу, треба да се присили да буде изнад те природне навике. Покајмо се и исцрпимо на овом свету, јер нећемо избећи; ко се приморава (на подвиг), добиће после смрти велику награду; а ко заволи мир и уживања у овом краткотрајном животу, по смрти ће добити – вечне муке. Шта је боље, човече: накратко патити, а потом вечно царствовати, или накратко пребивати у спокојству, а потом се мучити заувек? Од мира и уживање долази лењост, од лењости – доконост, од доконости – униније, од унинија – неуздржљивост чула, од неуздржљивости чула и утицаја демона одједном се подижу све страсти, а утврђују се – услед сагласности и пристајања (на њих). Јасно је да у свету, где се слободно гледа, слуша и говори, долази до неуздржљивости чула и пристајања на демонске подвале. Стога сваки човек треба да се одрекне телесног спокојства, да се одрекне слушања, гледања и разговора. Кад очи човечије нешто гледају, или уши слушају, или кад се разговара о нечему, ум баш на то обраћа пажњу, душа томе стреми, срце жели и – човек се навикава; ово се укорењује изнутра; демони онда управо то непрастано убацују у ум и на то нас подсећају. Кад се наша чула са задовољством наслађују страстима, тада се грех већ јасно показује. Не може се човек очистити од страсти док не одстрани поводе за њих. Расејаност мисли, помраченост ума и улазак демона, узроковани су следећим страстима: лењошћу, лутањем скверних помисли, напраситошћу и угађањем телу. Само унутрашње делање, тј. непрестана умно – срдачна молива која извире из срца, заједно са постом, изгони демоне и не попушта им, припремајући унутра место за Духа Светог, да би човек тако представљао храм Божији; кад тога нема, радује се злодух који обузима тело. Овај се род – рекао је Господ – не изгони осим постом и молитвом (Мт.17, 21); унутрашње делање је одбојно и страшно за демоне. Подлегање злим помислима отвара демонима приступ унутра. Док год је човек спутан страстима и тежњом за телесним спокојством, дотле демони имају смелости да господаре њиме, да га муче и наводе на страсти, јер им је покоран и потчињен. Страсти су врата за демоне – корз њих они улазе; њима је од Бога допуштено да устају на нас како бисмо спознали своју немоћ и како се не бисмо гордили. Само душевна својства и моћи, демони не могу лако да уздрмају, јер им сила Божија то не дозвољава. Понекад и неко ко се добро подвизава допусти демонима да уђу кроз поменуте страсти. Тада за њега отпочиње двострука борба и невоља и дуго не може да се врати првобитној ревности. “Једном ми се догодило – каже један од подвижника – да сам три године био изложен тешким нападима’’. Од расејаности мисли долази поспаност и мрачни, незасити сан; од овог помрачења долази пад у грех; од пада у грех – мучење душе. Пошто занесеност и помрачење ума, рекли смо, потичу од скитања, од расејаности мисли и неуздржљивости чула, на сваки се начин ваља чувати саблазни које долазе од света – треба обуздавати чула и одвраћати их, као коња уздом, од ситуација које их могу повредити, не препуштајући им на вољу, како би, чувајући их, избегли зла дела. Трезвени ум треба поставити за стражара своје душе, како би он спречио зла осећања. Кад ум твој напусти унутрашњи опрез и пажњу, тад се страсти подижу и одузимају ти духовне силе, усмеравајући их, као какво оружје, против тебе самог. Тад и ум обузимају страсти, те он постаје расејан и мрачан; кад се окови скину – мрачне мисли се разбијају, кад везе попусте – може се слободно делати. Зато буди трезвеног ума, пронађи себи место погодно за плач, усамљено (како те не би прогањали), и удаљено од света; тамо је твој безмолвни живот, јер ако и пожелиш неку светску ствар, благодарећи удаљености неће ти бити доступна и нећеш јој подлећи. У пустињи, самим тим што је удаљен од света, човек бива избављен од страсти.

Беседа 42.

О томе како разликовати Божију вољу од ђавољег наговора

            Питање: Када се у односу на неко добро дело појави сумња, тј. ако једна помисао подстиче на то дело, а друга му се противи, на основу чега се може сазнати да ли је у питању благовољење Божије или демонско искушење?

            Одговор: Ђаво има обичај да прикрива истину и меша добро са злом. Но, како је могуће сазнати истину? У свакој нашој намери Божије благовољење је кротко, поуздано и несумњиво; не само у добром делу, него и у безакоњу нашем, Бог са благошћу и стрпљењем очекује наше покајање. А како познати ђавољи наговор? Ђаво нам се обично супроставља и одвраћа нас од добра. Исто тако, ако се било у чему што је наизглед добро наш ум смућује и колеба, ако се страх Божији удаљује, ако бивамо узнемирени тако што нас без икаквог разлога боли срце, а ум оклева, онда знај да је у питању ђавољи наговор и одбаци га. Ђавоље је гнусно, немирно, сумњиво за ум ма шта да је у питању. Не треба увек веровати расположењу нашег срца – прво ваља просудити, да ли је такво расположење корисно. Кад је ум стешњен помислима и тугом од стране демона, тад треба у потпуности оставити сваку мисао и расуђивање; јер не можемо знати истину док се ум не очисти молитвом, пошто се помисли дотле ковитлају као мутна вода, или блуде као облак, а душевна чула постају сасвим неосетљива. Стога, ко жели да спозна истину, нека подстакне себе на дуготрајну ватрену молитву и на жељено дело; у време молитве ђаво не може да сакрије истину, јер тада је лишен власти; на делу можеш проверити истинитост оваквог убеђења. Богу нашем слава у векове. Амин.

Беседа 43.

О несумњивој вери

            Ко несумњиво верује у Божији промисао, не оптерећује се тиме каквом ће смрћу скончати: од људи, или до звери, или од глади, или услед претешког рада, или на неки други начин; јер две смрти неће бити, а једну нико не може избећи. Ко се једном, Царства ради Божијег, ослонио на Бога у свакој невољи и умро за свет, неће више бринути о томе како ће скончати. Ко се узда у Бога, не брине више за себе и, шта год да уради, у свему ће наћи корист за своју душу. И нека зна, да ће предајући се невољама Бога ради, на сваком месту пронаћи спасење. Благодат Божија даје нам се по вери нашој; за малу веру мало се даје; већом вером удостојићемо се веће благодати за трпљење. Без промисла Богжијег и мимо плана Његовог ништа нам се не може догодити; Бог од нас очекује само добру вољу. Али путеви Божији су несхватљиви; зато је неопходно спасавати своју душу у трпљењу, и ко претрпи до краја спашће се кроз Исуса Христа, Господа нашег. Њему нека је слава сада и увек и у векове векова. Амин.

Беседа 44.

Поучавање

Љубљени моји оци, браћо и чеда, молим вас и поучавам следећем: заволевши Господа Бога свога, свом душом и свим срцем, буди правичан и праведан, покоран, оборене главе а умом окренут небу; имајући умиљење према Богу и људима, буди онај који теши тужне, стрпљив и у искушењима и уздржан, широкогруд, милостив, брижан за сироте, гостољубив, жалостан због грехова, радостан у Богу, гладан и жедан, кротак, трпељив, не славољубив, не златољубив, који воли ближње, не лицемеран, не горд, трудљубив Бога ради, ћутљив, у одговорима пријатан, усрдан у посту у честим молитвама, бдењима и појању псалама, разуман; не осуђуј ни једног човека него гледај себе – и тако ћеш бити чедо Еванђеља, син Васкрсења, наследник живота у Христу Исусу, Господу нашем, Коме нека је част и сила и поклоњење са Оцем и Пресветим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.

Беседа 45.

Закључак

            Кринове и најлепше цветове сабирајте данас, о љубљени, и живот у сваком добру по Господу Богу устројте. О написаном сродникеи ближње поучавајте. Још вас моли: Да и њих ради вечна блага задобијете; у неизмерној светлости с анђелима вечни живот примите: јер који тамо јесу - Бога прославаљају, Тројицу с анђелским ликовима свагда славослове. О, какав дар на небу Бог дарује земнима - зато му угодите призивајући Њега у потребама својим. Љубљени Христе, Царе свих, удостој нас Свога човекољубља, да бисмо постали наследници Царства Твог!

*****

            Вас, читаоци, за ово љубазно молим: Исправљање неотесаности своје желим; но, тим пре Господе, багоразумијем исправи нас: рабу Твоме смирено и милостиво опрости Владико. Ревност моју у (делу) овом заволи, труд мој усрдан да не буде узалуд.

            Крај Слава и хвала Богу
-----------------------------------------------------------------
СВЕТИ ПАЈСИЈЕ ВЕЛИЧКОВСКИ - ПОЉСКИ КРИНОВИ 1 део

#пољскикринови, #пајсијевеличковски, #Исусовамолитва, #Isusovamolitva,