Истраживања потврдила благодети повременог гладовања

Повремено гладовање једна је од најчешћих дијета за мршављење. Често се истиче и повољан утицај уздржавања од хране на здравље, па чак и лечења неких болести. У студији, која је недавно
објављена у престижном медицинском часопису „Њу Ингланд Џорнал ов Медисин” (New England Journal of Medicine), неуронаучник  Марк Матсон  из болнице „Џон Хопкинс”, једне од водећих америчких болница, закључује да за благотворни утицај повременог гладовања (intermittent fasting) постоје докази.  И сам Матсон се дуже од 20 година придржава повременог поста, а већ 25 година проучава његов утицај на здравље.

Гладовање подразумијева суздржавање од узимања хране и било ког пића осим воде. Најчешће се практикује такозвана 5-2 дијета. Она подразумијева пет дана у недељи нормалну исхрану и након тога два дана гладовања, односно унос само по 500 калорија дневно. У облике гладовања убрајају се и дневни режими, најчешће суздржавање од оброка барем 13 сати на дан, односно да се после 18 сати ништа не једе до доручка наредног дана.

Многе студије на животињама, и нека истраживања на људима, показала су да је повремени пост подршка ћелијском здрављу, вероватно захваљујући активирању наше давнашње способности прилагођавања на несташице хране - а што се назива метаболичком скретницом. До тог скретања или пребацивања долази онда кад ћелије троше своје залихе брзо доступног горива (на бази шећера) и започну претварање масти у енергију у споријем метаболичком процесу. Према Матсоновим речима, истраживања су показала да овај пребацивач побољшава регулацију шећера у крви, повећава отпорност на стрес и сузбија упалне процесе. Матсон такође напомиње да су четири студије, и на животињама и на људима, установиле да повремени пост снижава крвни притисак, као и ниво липида у крви и брзину откуцаја срца у мировању. Све је више доказа и да повремено гладовање може да модификује факторе ризика који су повезани са гојазношћу и дијабетесом, преноси часопис „Њу ингланд Џорнал ов Медисин”.

Две студије Универзитетске болнице Јужног Манчестера, које су обухватиле 100 жена са прекомерном телесном тежином, показале су да су жене на 5-2 дијети изгубиле исту тежину као жене које су ограничиле унос калорија, али су, за разлику од њих, имале боље резултате у погледу инсулинске осетљивости и мање количине стомачног сала.

Има и скоријих прелиминарних студија које сугеришу да би повремени пост могао да поспеши рад мозга.

У историји су забележени бројни примери добровољног уздржавања од хране јер су појединци желели да постигну духовни и телесни напредак. Не постоји религија која не препоручује гладовање, пост и чишћење душе преко чишћења тела, што изискује чврсту одлучност и снагу воље.

Теорија гладовања, у свету алтернативне медицине, пре свега се односи на пост који помаже да се регенерише читав организам и отклоне неке од многих тегоба с којима се савремени човек бори.

Што се тиче тврдњи да ће повремено гладовање успорити процесе старења, нутриционисти препоручују усвајање здравих животних навика, а не повремено гладовање, посебно ако особа у међувремену живи нездраво (седилачки начин живота, пушење, прекомерна телесна тежина). У сваком случају, периоди гладовања или рестрикције појединих намирница у краћем периоду неће бити од користи за оне који се поново врате на дотадашњи нездрав начин живота.

Извор: Политика
#пост, #post,  #дијета, #dijeta, #гладовање, #gladovanje,