Текст који следи представља интервју дат госпођи Јелени
Тасић из београдског листа Danas, објављен 27. марта текуће године у истом
листу, на петој страни, под насловом „Душу нам спасавају лекари,
болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.
болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.
1. Да ли можете да потврдите вести да је епископ ваљевски Милутин због изолованог вируса корона смештен у београдску болницу „Драгиша Мишовић” заједно са једним свештеником и ђаконом ове епархије у којој, наводно постоји вирусни проблем и са другим свештеницима у Ваљеву?
Епископ Милутин је заиста један од многих заражених вирусом ковид-19, у
тешком је здравственом стању и ја позивам све који у Бога верују да се
моле за њега и за све угрожене опасним и опаким вирусом у нашој средини и
широм света, без обзира на било чију веру или неверовање, народност или
било какву другу припадност. О ваљевском свештенику и ђакону не знам
ништа поближе, али мислим да су мање угрожени од свога владике. И њима
желим што скорије оздрављење.
Ако икад, онда смо данас сви призвани и позвани на свеопшту солидарност
и зато са гнушањем пратим медијске вести и коментаре који једног
истински Божјег човека и Божјег слугу, у тренуцима када се бори за
живот, оптужују и клеветају, о чему је Епархија ваљевска управо издала
своје саопштење за јавност.
2. Да ли Синод има податке каква је ситуација међу свештенством и монаштвом у другим епрхијама СПЦ?
Синод не располаже прецизним подацима из разних епархија наше Цркве,
али непрекидно, службеним актима и јавним саопштењима, апелује на све да
ситуацију схвате крајње озбиљно и да се придржавају обавезујућих
препорука лекарâ, јунакâ нашег доба, и одлука државних власти, како
наших тако и других где живе наша Црква и наш народ, притом не правећи
труле компромисе када је у питању богослужбени живот Цркве, а пре свега
људско и уставно право свих грађана који то желе да се причешћују, при
чему се, уколико смо сви одговорни и као верници и као грађани, може „и
ово чинити и оно не изостављати”, по речима Христовим (Лк. 11, 42).
3. Да ли је појава болести код свештеника и владика аргумент за оне који у причешћу и богослужењима виде опасност?
Ни у ком случају! Зараза се добија на разне начине, нарочито када се не
поштују инструкције државе и медицинске струке, а то погађа и свештена
лица. Од Причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни
свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле
од тада неизлечивих заразних болести. Ако је проблем у богослужењу и
причешћивању, како то да бивају заражени они који никад у цркву и не
улазе, акамоли да се причешћују? Шта нам ти несрећни заблудели људи
поручују? Да је опасност у Цркви, а не у кафићима, журкама, непоштовању
неопходне самоизолације и другим чиниоцима? Духовно смо као народ спали
на ниске гране, али нам душу спасавају лекари, болничарке, војници,
полицајци, они који прискачу у помоћ усамљеним или беспомоћним старијим
људима, па, штавише, и новинари који говоре истину и не шире
дезинформације и панику.
4. Како
коментаришете тврдње поједних кругова да је Синод реаговао на страх од
причешћа само зато што је снимак на друштвеним мрежама из Новог Сада,
где сте Ви надлежни епископ и да је тон синодског саопштења био, како
неки оцењују, нетолерантан?
Такве тврдње су апсолутно неистините и злонамрне. Уосталом, у Новом
Саду у погледу служења Литургије није било ничега чега истовремено није
било у било ком граду и селу у Србији. Тон пак синодског саопштења, по
мени, не само да није био нетолерантан него је био сасвим умерен и
одмерен. Нетолеранцију ваља потражити у оним медијским срединама које
пласирају планиране и наручене кампање (као што је ова око Цркве у Новом
Саду). Дубоко жалим људе који се у оваквим временима и искушењима баве
тако недостојним работама. То су људи спаљене савести.
5. Како
је у другим Православним Црквама, које нису искључиле вернике из
богослужења, решено питање причешћа и да ли ће СПЦ применити њихова
искуства?
Ниједна Православна Црква на свету, као ни Римокатоличка Црква, није
искључила вернике из богослужења (само је строго ограничен број
присутних у храмовима, и то не свугде у свету, уз могућност праћења
службе Божје преко радија и телевизије или путем интернета), а лишавање
хришћана потребе причешћивања, у храму или дому, јесте опција која се у
Цркви не разматра ни као теоретска могућност.
Епархија бачка
Нема коментара:
Постави коментар