9. / 22. јун
Св. Кирило Александријски
Ваша
Светости, како се треба понашати у рату? Како испунити оттаџбинску дужност и
сачувати образ и душу?
У
рату човека вреба не само велика физичка, него још грђа духовна опсност. Велики
је подвиг да човек одоли свом том злу и да на злочин не одговори злочином. Али,
Бог даје снагу коју човек нема.
Један
млад човек од Пакраца у Српској Крајини испричао ми је следећу причу. Он се са
својим саборцима цео дан тукао против усташа које су нападале. У једном
тренутку усташе потисну српску војску. у том паде и мрак. Пошто су морали да
напусте село које су бранили он се забринут за судбину своје породице под
окриљем мрака вратио до родне куће. Када је дошао кући нашао је целу своју
породицу поклану. Рекао ми је: „Да ми је онога тренутка, чак, и храватско дете изашло пред мене, знам шта бих
урадио...“
То
је био тренутак сломљености несрећом. Али, само за тренутак, међутим тај човек
је потом нашао себи хришћанске снаге да савлада свој бол и да се уздржи, и
касније се уздржао и није се никада светио.
Замислите
само како се осећао тај човек када је нашао све своје најмилије поклане на
једном месту. зашто поклане? Само зато што су православне вере и српске
народности, друге вере и друге народности од оних који су их злочиначки
поубијали. То је страхивити шок, у коме само Бог може да помогне човеку.
Свети Патријарх Српски Павле
Нема коментара:
Постави коментар