21. март / 3. април
Преп. Јаков Исповедник
Ваша Светости, да ли су у
праву они који тврде да се треба што чешће причешћивати из љубави према
Господу, или они који сматрају да се треба причешћивати ређе, из трепетног
поштовања према Богу?
Поред
настојања да у свести верних буде свагда присутно и живо еванђелско учење о
неопходности приступања Светом Причешћу, да би живели вечно (Јн. 6, 51), Православна Црква, кроз целу своју
историју, паралелно је развијала и другу новозаветну истину - да се тој
највећој и најсветијој Тајни не сме приступати како било, као обичном јелу и
пићу.
Укратко
би одговор могао бити: када је реч о овој најсветијој тајни наше вере, две се
ствари не смеју превидети. Прво: ако се
не причешћујемо, не једемо тела Сина Човечјег и не пијемо, Крви Његове, живота
не можемо имати у себи.
Из
ових речи Господњих, као и из: Примите,
једите ово је Тело Моје... Пијете из ње сви, ово је Крв Моја... јасно следи
закључак о неопходности сталног приступања овој Тајни ради задобијања живота
вечног.
Друго,
исто тако важна ствар је да због узвишености и светиње њене не смемо јој
приступити како било, нити допустити да би се „унизила до просте
свакодневнице.“
Свети Патријарх Павле
Много је важно имати Духовника. Свака његова реч, савет и упутство схвата се као ПОСЛУШАЊЕ, које је основ у Православљу, а које се прелива на свакодневни живот. О том правилу треба свако да се подучи, јер ако је „ма нема везе”, губитак је сваке благодати од Господа.
ОдговориИзбриши