Сваке године у ово време оно нечујно закуца на сва врата и својом четкицом почне да ствара савршена уметничка дела. Највише понесе и потроши зелене боје. Њоме покрије, до тада, голе гране дрвећа, пространа поља и ливаде и густе шуме. И поред тога никада му не понестане боје.
Пролеће користи и остале боје. Какав би то уметник био када би користио само једну боју. Његовој креативности никад краја. Дрвеће, поља и ливаде прошара разнобојним цветићима. Сунцу подари златно-жуту нијансу, па лепше светли и топлије греје. Када све то заврши на раном воћу обоји прве укусне плодове.
И тако све до пред крај јуна смишља, слика, ужива у својим делима. На крају, када се умори, прибор за сликање предаје следећем вредном сликару, лету.
Јована Николић, ученица 7.разреда
Извор: манастир Лешје
Нема коментара:
Постави коментар