Празнична радост у манастиру Ваведењу под Овчаром

Манастир Ваведење се налази осам километара од Чачка испод планине Овчар на обали Западне Мораве.

По предању, на које се позивају Вук Караџић и Јоаким Вујић, манастир су подигли Свети Сава и његов отац Свети Симеон, али то предање је без историјске потврде. Стилске карактеристике оригиналних делова храма говоре да је манастир настао највероватније почетком XVI века. Такође, у турским записима први пут се помиње 1528. године. Манастир је више пута страдао, а прва обнова храма је била 1797. године. За време Велике сеобе Срба опустео је и остао без монаха. Храм је од 1933. године до 1975. године био парохијска црква, а тада постаје женски манастир.

Живопис манастира је временом уништен, нарочито под турским ропством. Сачуване су само Царске двери, крст са распећем и Четворојеванђеље из 1552. године. У манастиру се налазе делови моштију неколико светитеља.

На дан храмовне славе - Ваведења Преосвете Богородиеце света обитељ, настојатељница манастира мати Ангелина са својим сестринством, јереј Радоња Мирковић који служи при манастиру Ваведењу, заједно са верним народом и добротворима имали су велику радост јер је торжественом светом Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

Саслуживали су архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, јеромонах Иларион из манастира Преображења Господњег у Овчар Бањи, архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, старешина храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоје Сандо, парох Успењског храма у Чачку јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Тимотијевића.

Свету Литургију је улепшало умилно појање монахиња овчарско-кабларских манастира и протопсалта Ивана Трајковића са свештенством и теолозима чачанског краја.

-Господ не влада над нама, већ нас призива „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, узме крст свој и иде за мном“ (Мт 16, 24; Мк 8, 34; Лк 9, 23). А за Њим можемо ићи једино у храму Христовом где добијамо Његово Тело и Крв. Ту почињемо да мислимо Умом Христовим и да живимо Животом Његовим. Господ жели да се овај свет преобрази и постане део раја, да га човек принесе Богу, а то је наше призвање.  Пресвета Богородица, апостоли и светитељи треба да буду наши учитељи који ће да нас уче како да идемо Христовим стопама „да се светли светлост наша пред људима да виде добра дела наша и прославе Оца нашега на небесима“ (Мт 5, 16), поручио је владика Јустин.

Извор: Епархија жичка