СЛОВО О МОЛИТВИ, ОБОГОТВОРУЈУЋОЈ ВРЛИНИ, КОЈА У СЕБИ САДРЖИ И СВЕ ОСТАЛЕ ВРЛИНЕ 5

Један старац је рекао: „Истинско знање умне молитве за човека почиње познањем сопствене слабости и немоћи. Бог никоме не допушта да падне. Човек тражи исцелење, познање, учење. 
Онај који је чист тражи руководитеља, има страха Божијег и смирен је. Страх Божији не допушта да човек буде прелешћен. Тим страхом почиње поука. Човек који се присиљава помаже самоме себи и увећава свој труд. Он достиже созерцање. Долази до поимања Суда, пакла и Царства Небеског.

Кад човек хода у истини, он се не прелешћује. Он све разуме, док прелешћен човек корача по ваздуху.”

***

Знаменити игуман манастира Каракала, јеромонах Кодрат, постигао је стање постојане унутрашње молитве. Дању и ноћу, било да ради или да разговара, његова унутрашња молитва није се прекидала.

***

У бугарском манастиру Зографу живео је један духовник, отац Јован. Био је то човек молитве и умилења, обдарен расуђивањем. Чак и у трпезарији, у време док је обедовао, није прекидао унутрашње изговарање умне молитве.

„Током четрдесет година у пустињи, све службе сам служио молећи се на бројаници”, рекао је старац Хризостом, пустињак. „Током Великог Поста, требало би да се потрудимо да наш ум непрестано буде привезан уз Распетога. Молитва се брзо изгуби. Човек мора присиљавати самог себе.”