Мислим да треба да сачекамо објављивање званичних докумената
и званичан коментар Богословско-канонске комисије и Светог Синода наше Цркве на
ову новину како бисмо могли да донесемо коначне закључке.
Црквена правила су прекршена. То може довести до тога да ће се у јурисдикцији Константинопољског патријархата наћи огроман проценат оваквих свешенослужитеља.
Да ли ће то бити Цркви на корист? Сумњам! Највероватније је
да ће опасти духовни ниво и благодатни имунитет на саблазни и стихије овог века
у конкретној Помесној Цркви. Занимљиво је каква ће бити реакција грчког
монаштва, Атона, на ову одлуку? Осим тога, оваква одлука може представљати
„поклон“ разноразним лажним ревнитељима и расколницима у њиховом сукобу с
Патријархатом и општецрквеним јединством. Дај Боже да се ништа слично не деси.
Осим тога, после сваког кршења канона, као и после
нарушавања воље Божије све људе који их прекрше – који примењују и прихватају
ову дозволу – очекују патње као извесне спасоносне епитимије ради уразумљивања
и исправљања. На пример, смрт попадије и њен одлазак из породице нису случајни.
Увек треба тражити духовне разлоге за то. Човек треба да издржи велико и
страшно искушење и да буде духовно поштен пред Богом, Црквом и самим собом.
Боље је да смирено оде у пензију, да по благослову обавља било које црквено
послушање осим свештенодејства, да не искушава епископа и милостиво дуготрпљење
Господа. Бог ће за такво поштовање црквених правила увек дати благодатну
духовну утеху. У супротном случају пре или касније последице могу задесити
самог свештеника или његову децу и унуке.
Мислим да је узрок доношења овакве одлуке брзо уништавање
институције породице на Западу које се дотакло и породица свештенослужитеља,
посебно оних које се више заснивају на либералним вредностима него на
традиционално духовним.
Ево мишљења псковопечерског старца архимандрита Јована
(Крестјанкина) о рукополагању мирјана који се налазе у другом браку: „Што се
тиче Н. могу само да се зачудим, јер каноне нисам писао ја, већ су их писали
свети оци. А нама грешнима није дато ни да расправљамо о њима, ни да их мењамо.
А ево шта тамо пише о свештенослужитељима: ‘Богу је потребна чиста жртва.’
Други брак се забрањује служитељу олтара. Никакву улогу не игра то кад је био
ожењен, пре или после уцрквљења. И да ли је у првом браку био венчан или није
такође није од суштинске важности за решавање овог питање. Главно је то што има
другу жену, а то значи да он не може постати служитељ престола Божијег. Човек
који се налази у другом браку може бити само црквенослужитељ, а нипошто не може
бити свештенослужитељ.“ Са сигурношћу се може рећи да би архимандрит Јован био
категорично против овакве одлуке Константинопоља и да никога од клирика који су
постали удовци или које су жене оставиле не би благословио да ступи у овакав
брак, не би га одобрио и не би саветовао такав поступак.
Епископ Јов (Смакоуз)
Са руског Марина Тодић
Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар