Црква Вазнесења Господњег у Подгорици данас је литургијски
прославила своју храмовну славу. Светом
литургијом началствовао је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и
јужно-централноамерички г. Кирило уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана
Митровића, старјешине Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереја –
ставрофора Далибора Милаковића, протојерејâ
Мирчете Шљиванчанина, Предрага Шћепановића, Миладина Кнежевића, Бранка
Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.
Послије читања Јеванђеља присутнима се пригодним словом обратио отац Предраг који је рекао да је ово празник Господњи, али и празник славе палог човјека чија се природа на данашњи дан вазњела на Небо.
-Наша природа која је пала упрљана Адамовим и Евиним гријехом
на данашњи дан се вазнела на небо. Зато је овај дан радостан и зато је ово
празник над празницима који показује да је Небо и Царство небеско, наша вјечна
отаџбина ка којој треба да стремимо, рекао је отац Предраг.
Наглашавајући да је овај дан славе Божије, дан овог Храма
који је доживио велико страдање, протојереј Предраг је истакао да не смијемо
заборавити у каквом је стању он био и колико је распјеће претрпјео у периоду
послије Другог свјетског рата.
– То најбоље свједочи чињеница да је 1954. свештеник Јован
Кажић тражио од власти да се ова Црква очисти или сруши. Знају старији колико
је осамдесетих година, отац Драган Митровић, старјешина Храма, прво као лаик а
касније као свештеник, уложио труда да овај Храм Спаса заблиста првобитним
сјајем и љепотом. И Епископа Кирила који
је учио математику, Господ је послао у овај мали храм да у њему сагледава славу
Божију, као и све нас који смо се управо овдје учили првим словима побожности,
казао је отац Предраг и пожелио новоизабраном Епископу буеносајреском и
јужно-централноамеричком да јеванђељска мрежа коју је забацио у Аргенитини,
Бразили и другим земљама, буде пуна и да из његово љубави и смирења никну
храмови као што су и из ове мале заједнице чија је он прва ласта духовног
буђења послије 50 година хладног комунизма.
Након Причешћа, литије око цркве, Његово преосвештенство г.
Кирило освештао је и пререзао славски колач и у празничном пастирском слову
подсјетио да се само у нашем народу за
Вазнесење Господње користи назив Спасовдан који најбоље описује суштину овог
празника.
-Сви Господњи празници су важни, али овај називамо Спасовдан
јер у овај дан је наш Господ Исус Христос починуо од својих дјела и сјео Богу
са десне стране и завршио свој домострој спасења. Зато нам овај празник
показује пут и циљ нашега живота на земљи, како то у својој омилији на овај
празник закључује владика Николај и Петар Други Његош, Ловћенски тајновидац
који каже да је сво биће изашло из њедара Оца нашега и то му је назначење. Наш
крајњи циљ је да се вратима у њедра свог Оца небескога. Није наш пут у
бесконачности и непознатом крају него је наш пут кружни, то је ход Аријереја
Христа. Он је од Оца изашао и дошао у овај свијет и поново се вратио Оцу,
нагласио је Епископ Кирило.
Преосвећени владика је казао да управо на овај дан треба да
се сјетимо великога богослова Максима Исповједника који у својој Мистагогији
читаву васељену посматра као храм.
-Научници се труде да испитају свемир а он није ништа друго
до завјеса која нас заклања од Небескога престола, која је одјећа Божија коју
ће он промијенити-преодјенути, како каже Давид тајновидац, оног дана када буде
сматрао да је овом свијету крај. Први ход је урадио велики Архијереј Христос и
као што видите у Светој литургији, Архијереј не излази на други ход већ шаље
своје свештенике, апостоле. Тако и Христос на други ход не излази из Небеског
олтара него свуда шаље своје апостоле, равноапостоле, оце, епископе и друге
свештенике који треба да Му принесу принос од свих народа. Христос ће доћи на
том другом ходу, доласку и то ће бити још једна понуда свим људима да приме
Бога у себе. То ће бити причешће, јер како каже у Јеванђељу „У тој Крви и Тијелу Господњој је суд“ јер
неће Господ судити свијету него ћемо сви сами себе одредити према Богу. Онај ко
буде препознао Христа као свог Бога, ко прими Бога у себе, он ће ући у Небеско
царство, у њедра Бога Оца, истакао је Епископ буеносајрески и
јужно-централноамерички.
Он је казао да је пуноћа закона, пророка, научног знања сва
садржана у Литургији.
-Наука је пукушавала током 19, 20. вијека да се наметне као већи критериј истине од
Цркве и Бога, али ту се спотакла о камен Христа Бога. Сав закон природе и изнад
њега Божији закон садржан је у Светој литургији
и ништа наука не може смислити мимо оног што Црква већ зна и то треба да
знамо да нас не би поколебао никакав вјетар наука и идеологија, казао је
Епископ Кирило.
Владика који је иначе и сам из научног миљеа, запитао се
како је могло да се догоди да се вјековни православни хришћански народ почетком
20. вијека спотакне на примитивне и површне идеје савремених наука и идеологија
и поручио да се то више не смије дозволити.
-Треба да смо свјесни да дјелимично знамо и пророкујемо, да
је наш ум ограничен и да је Бог изнад свега тога. Он нас сабира у Својој цркви,
уводи у Спасење кроз Свој величанствени архијерејски ход, закључио је Епископ
буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
Након тога по старом обичају, домаћини овогодишње славе
Владимир Чађеновић и Балша Срдановић предали су дио славског колача домаћину
славе за наредну годину Николи Вучковићу.
Заједничарење је настављено око славске трпезе у крипти
Саборног храма Христовог Васкрсења.
Весна Девић
Фото: Борис Мусић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар