РАЗНО: Старац Пајсије Светогорац

1. „Често од Бога тражимо час ово, час оно, а Он нам не одговара. Да би одговорио на наше прозбе и дао нам оно за шта Га молимо, ми превасходно морамо поседовати смирење. Сви ми, и деца и одрасли, имамо много егоизма и не прихватамо ни упутства ни примедбе. Све ми сами знамо, сви смо ми мудраци. Кад у нама завлада егоизам, довољан је и најмањи повод да дође до велике свађе. Ми отварамо врата сатани, а он улази у нашу породицу и разара је. Нека остане непримећено оно што видите и чујете у том тренутку. Ваш савет не помаже него још више распламсава огањ. Само мало претрпите, помолите се, а кад се и други примири, биће могуће и узајамно разумевање. Рибар не баца мрежу током олује него чека да се море смири.“

2. О противљењу нарастајућим моралним саблазнима старац је рекао следеће: „Потребна је опрезност. Брату треба помоћи. Прихватићемо оно што каже да би се оправдао, и с љубављу ћемо му помоћи. Ако га сви буду презирали, шта ће се тиме добити? Не постоји пут до Месеца да бисте тамо могли побећи. Нужна је пажња и љубав. Дужни смо да се ставимо у положај другог да бисмо га разумели.“

3. Старчеве изреке:

– „Не пропада ни наш народ, ни Православље.“

– „Обратите пажњу на то како су прекрасне звезде. Погледајте и на градске светиљке. Не могу се ни упоредити. Градске светиљке замарају јер у њима нема лепоте.“

– „Ускоро ће људи улазити у ракете и за само неколико минута биће у Француској. Међутим, то није исправно, то је безумље.“

– „Дарове Божије не треба чинити својим сопственим. Употребљаваћемо их и на добро других. Кад их чинимо својим сопственим, у нас улазе егоизам и гордост и Христос ће бити приморан да притегне завртањ да бисмо се смирили.“

4. Упитао сам старца да ли ће доћи у Коницу да бисмо се с њим ближе упознали, али он је одговорио: „Ето, аутомобил је већ стар и поломљен. Међутим, без обзира на његову трошност, у њему је много путника…“

5. „Добијам пуно писама од оболелих од рака, од срчаних и душевних болесника. Они од мене траже да се помолим. Да, велика патња. На писма и не одговарам јер их је много и не успевам да одговорим.“

6. „Неофити настоје да исправе своје животне грешке користећи дела Светих Отаца. Они искривљено тумаче Свето Писмо да би оправдали старог човека. Своје грехе оправдавају лажним хришћанством, прилагођеним њиховој мери.“

7. „Ђаво нас увек наговара да се поредимо са онима који су гори од нас.“

8. „Ђаво скрива велику тајну.“

9. Обраћајући се богословима, старац је рекао: „Свештеници се не брину о томе да буду напуњене мале цркве него хоће да граде велике храмове како би изгледало да су тобоже заузети послом.“

10. „Дрвце се подвезује меком травом а не жицом, јер ће му она повредити корен и оно ће се осушити. Тако и ограничавање почетника мора бити меко и добронамерно како не би духовно пресушио.“ „Не би требало да старац оштро смирује живог и егоистичног младића, јер ће он пустити гране, слично младом дрвету које има много сокова кад му подрезују много грана.“

11. „У време кад је твоје духовно дрвце мало и кад његове гране расту ниско, радосно прихвати духовну ограду и окове ограничења, како те козе не би унаказиле и како не би дошао у непријатност. Сатвори трпљење да би духовно узрастао, окусио плодове и расхладио се у сопственој сенци.“

12. „Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће и свет. Своју љубав најпре покажи у својој породици.“ Другом приликом је рекао: „Кад пропадне породица, пропашће све: и свештенство и монаштво.“

13. О уобичајеним несугласицама међу супружницима старац је рекао: „Требало би да супружници имају истог духовника. Да би две кладице потпуно личиле једна на другу, морају се истесати на истом стругу.“ Други пут је рекао: „Супружници морају имати духовника, јер такмичења не може бити без судије.“

14. „Лако је родити дете, али га је тешко васпитати.“

15. „Држава се често од орла, какав би требало да буде, претвара у врану која кида своје грађане. На речима је спремна да умре за њих, док у стварности ништа не чини.“

16. Богословима је рекао: „Потрудите се да постанете свештеници а не попови, епископи а не владике.“ Једно је свештеник а нешто сасвим друго поп, једно је епископ, а нешто сасвим друго владика.

17. У наше време много се говори о чаробњаштву. Због тога је посебно значајно следеће старчево казивање, које наводимо на основу записа једног од његових посетилаца: „Дете је изложено демонским утицајима, али кад је чисто, ђаво не може да га искушава. Кад дете почне да бива непослушно родитељима, кад почне да измиче, благодат Божија се удаљује од њега. Требало би да знате да демони човека подстичу на зло дејствујући споља. Да би ушли у њега, човек мора да им пружи озбиљан повод за то, иначе ништа не могу да учине.

Да би вам ово било јасније, исприповедаћу вам један карактеристичан случај, који је везан за једну четрдесетогодишњу учитељицу и њеног петнаестогодишњег ученика. О овом случају недавно ми је писала она сама. Била је неудата или, како се каже, стара девојка. У њој се распламсала нечиста страст према једном петнаестогодишњем гимназијалцу. Пошла је код чаробњака да јој помогне. Међутим, дечак је био чист и чаробњак ништа није могао да учини. Посаветовао ју је да га баци у грех јер ће тада магија наћи себи места, односно, наићи ће на отворене двери његове душе, а она ће моћи да чини с њим све што хоће. Она је одвела дечака у свој дом, саблазнила га и бацила у грех. Ђаво је искористио повољан тренутак и ушао је у њега. Од тог тренутка, дечак је почео да вене и да болује. Био је сасвим исцрпљен и нашао се на рубу смрти. Није хтео нити да једе, нити да чита, нити да иде у школу, нити да било шта ради. И сад ми она, та ђаволска жена, пише да много жали што је дечак у таквом стању и тражи да се помолим за њега! С друге стране, она не жели да га изгуби. Иако никад никога нисам ударио, кад би се она данас нашла овде све бих јој власи почупао због тога што је учинила дечаку!“

18. „Никад нећемо осуђивати. Кад видимо да неко пада у грех, плакаћемо и молити Бога да му опрости. Ако осуђујемо грешке других, то значи да се наш духовни вид још није очистио. Онај ко помаже ближњем добија помоћ од Бога. Онај ко са завишћу и злобом осуђује ближњег, имаће Бога за судију. Никога нећемо осуђивати. Све остале ћемо сматрати светима а само себе грешницима. Осуђивање се не извршава само речју него и умом, и унутрашњим расположењем срца. Унутрашње расположење даје тон нашим мислима и речима. У сваком случају, за нас је повољније да будемо уздржани у својим расуђивањима, како не бисмо пали у осуђивање. Другим речима, избегаваћемо приближавање ватри, јер ћемо се иначе или опећи или изгаравити. Најбоље је ако увек осуђујемо саме себе и ако престанемо да се бавимо другима.“

19. „Свемогућство Божије не зауставља се тамо где с тешком муком допире људска логика него иде даље од ње. Због тога се чуда и називају чудима.“

20. „Свети Оци нам говоре да будемо врло опрезни кад су у питању виђења, јер она долазе и од лукавога. Да не бисмо пали у прелест, морамо разликовати добро и зло. На пример, они кажу да је божанствена светлост бела, а светлост лукавога црвена. Осим тога, Свети Оци кажу да ангео Божији излива радост док лукави, који је узео лик ангела, изазива немир. Шта дакле чини лукави? Он узбуђује срце телесном радошћу и прелешћује човека који није окусио божанствено небеско ликовање, да не би могао да разликује божанствену радост од радости телесне.

Због тога би виђења требало посматрати кроз призму светоотачких расуђивања, не дајући своја сопствена, искључиво логичка, тумачења!’

21. „Често видимо да чак ни послушници великих стараца нису у стању да изложе оно што су њихови духовници имали у виду, иако су поред њих провели много година, иако су записи њихових стараца писани читко и на њима савременом језику.“

22. „На жалост, ми, савремени људи, доносимо брзе и површне судове, и тиме сагрешујемо. У пређашња времена, духовни људи су морали дуго да се моле пре него што би изрекли своје мишљење, а ако су били мирјани, морали су дуго да размишљају.“

одломак из књиге: „Поуке божанске љубави“

#ПајсијеСвeтогорац, #Пајсије, #СветиПајсијеСветогорац, #PajsijeSvetogorac, #Pajsije, #SvetiPajsijeSvetogorac,