На Васкрс Лета Господњег 2018. Господу се преставио
архимандрит Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелић од његовог оснивања,
један од најугледнијих духовника Српске Православне Цркве у последњих неколико
деценија, вољен и поштован у верном народу са разних православних простора.
Велики молитвеник чији је лични пример следовања путу Христовом поучио и оснажио бројне како клирике, тако и мирјане. Отуда је и пасхално опело другог дана Васкрса у порту манастира Лелић довело велики број поштовалаца чувара кивота Светог владике Николаја. Опело су служили Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски г. Милутин, шабачки г. Лаврентије и умировљени средњоевропски г. Константин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Цркве.
-Архимандрит Авакум цео живот је посветио Богу. Колико се
напатио у тешким временима, само Бог и они који су му били блиски знају.
Жртвовао се и распињао да свима изађе у сусрет и угоди Господу. Молитвама
Светог владике Николаја, за чији је пренос моштију много урадио, Господ му се
одужио лепим даном у коме га молитвено испраћамо и присуством бројних пријатеља
у чијим је срцима био, беседио је Епископ шабачки г. Лаврентије на опелу
новопрестављеном прегаоцу на Њиви Господњој, архимандриту Авакуму.
-Нека му Господ Бог дарује рајско насеље и научи многе
синове и кћери српског народа да следе његов пример! Да следују стопама
Господњим којима је он целог живота ишао. Да нам он и после преласка из тела у
Царство небеско буде близак и још ближи и помаже нам на трновитом путу нашега
спасења. Молим Господа да умножи овакве у српском народу, да нам буду путоказ
кроз ову долину туге и искушења ка Царству небеском. Господ је милостив па ће
молитвама светих отаца наших учинити то и послати нам оне који ће нас водити
стопама праве вере, истине и љубави, део је дирљивог обраћања владике
Лаврентија на молитвеном испраћају вољеног оца Авакума.
Архимандрит Авакум рођен је 11. јула 1932. године у селу
Стубо надомак Ваљева, као Бранко Ђукановић, од благочестивих родитеља Милића и
Живке. У младим годинама дошао је у манастир Пустињу и духовно стасавао крај
познатог духовника архимандрита Антонија (Ђурђевића) са којим 1961. године
одлази у манастир Троношу. Ову светињу из доба Немањића двојица трудољубивих
црноризаца подигла су из рушевина. Након пуне четири деценије службовања у
Троноши, тадашњи Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије премешта га у новоосновани
манастир Лелић, задужбину Светог владике Николаја и оца му Драгомира.
Архимандрит Авакум био је, народски речено, монах старог кова. Молитвеник какве
срећемо у хагиографским редовима записаних да нас личним примерима поуче
живљењу у вери Христовој. Сваком боготражитељу прилазио је са благим осмехом,
топлином истинске очинске љубави, саветом који отклања све бриге и недоумице.
Био је и остаће вољен и дубоко поштован у срцима свих који су имали прилике да
га упознају, а кроз њихова сећања и у срца будућих поколења отац Авакум ће се
настанити.
Извор: Епархија ваљевска
Нема коментара:
Постави коментар