Као закључак ове теме желео бих да кажем неколико речи о
другој зависности – пушењу. Пушење, на жалост, мали број људи сматра опасном и
грешном навиком. „Пијанство и наркоманија су друга прича, а пушење је ситница“.
У обавезе свештеника улазе како поуке и причешћивање оних који су на самрти,
тако и опевање упокојенихухраму. Дакле, волео бих да су они људи, који се тако
лакомислено односе према пушењу, макар једанпут поразговарали са несрећнима,
који су умрли одрака грла, плућа или јетре, изазваним зависношћу од дувана. А
колико су тек година живота такви болесници сами себи одузели? То сам Господ
зна.
Једна старија госпођа, парохијанка нашег храма, није издржала да не запали, пре него што је дошла на рану литургију. За њу је то било неиздржљиво. Узимајући у обзир њену болеет био сам принуђен да јој допустим да приђе светом причешћу. Убрзо је умрла од рака грла. Међутим, чак и ако пушач може да издржи да не запали до литургије, како је могуће да одмах након причешћа посегне за отровним димом?
Кад разговараш са страственим пушачем, с муком подносиш
застарели мирис из уста, који често сведочи о његовој болести. У неким земљама
власти су веома забринуте за здравље грађана. Стално расту цене цигарета,
забрањује се њихова реклама и на кутијама се пописују болести, које неминовно
проузрокује дуван. УАустралији је на кутијама од цигара представлен изглед
оболелих органа, који је последица пушења: на пример, плућа, црна од дуванског
никотина, и сл. Све ове ужасе ја делим са вама не да бих неког увредио, него да
бих оне који верују да је с цигаретама могућ савез, навео на размишљање да
престану да се заносе.
Свака страст је веома снажна и окупира како тело, тако и
душу и разум човеков. Причали су ми многи људи, који су доста давно оставили
пушење, да често виде у сну како с уживањем увлаче дим цигарете. Ето колико је
дубок траг оставио тај порок у њиховој души.
Нема коментара:
Постави коментар