Чиме се лечи страст стомакоугађања? Свети оци саветују да
свакој страсти треба супротставити врлину. И демон стомакоугађања се не изгони
осим молитвом и постом (Мт. 17,21). Пост је великаваспитна дисциплина. Блажен
је онај који је навикнут на душевно и телесно уздржање и који ревносно поштује
црквене постове и посне дане.
Овде бих желео да кажем неколико речи о смислу православног поста. У данашње време много је оних који посте, међутим, дали исправно то чине? У ресторанима и кафићима се за време постова може видети специјални посни мени. Телевизијски и радио спикери најављују почетак поста. У продаји имате различите куваре посних јела. Стога, у чему је онда суштина поста?
Пост није дијета. Свети оци су пост (нарочито Велики)
називали пролећем душе. То је време када се ми с посебном пажњом посвећујемо
души и унутрашњем животу. Тад се прекидају телесни односи међу супружницима и
весеља. До револуције су се у време Великог поста затварала позоришта. Посни
дани су и уведени да бисмо ми понекад, успоривши лудачку трку ништавног
земаљског живота, могли да погледамо унутар себе и своје душе. Постом се
православии хришћани спремају за свето причешће, а затим и причешћују Светим
Тајнама.
Пост је време покајања за грехе и ревносне борбе са
страстима. И у томе нам помаже узимање посне, лакше, тј. нискокалоричне хране и
уздржавање од задовољстава. Лакше је размишљати о Богу, молити се и водити
духовни живот када тело није пресито и оптерепено. „Стомакоугодник пост назива
Бременом плача, а онај који се уздржава ни за време поста није намрштен“ – пише
преподобии Јефрем Сирин.[1] То је један од значаја поста. Он нам помаже да се
усредсредимо на духовни живот. Други значај поста јежртва Богу и васпитање
своје воље. Пост није новотарија, пост је традиција. Може се рећи да је пост прва
заповест која је дата човеку. Када је Господ дао заповест Адаму да може јести
од свих плодова из рајског врта, осим са дрвета познања добра и зла, Он је
утврдио први пост. Пост је послушање Божијем устројству. Богу нису потребне
свеспаљенице ни крвне жртве; Њему треба срце скрушено и смирено (Пс 50, 19),
тј. наше покајање, смирење и послушање. Ми се од нечега (рецимо од меса, млека,
вина и неких других произвола) одричемо због послушања Њему. Приносимо на жртву
наше уздржање и ограничение своје воље.
Још један значај поста је у дисциплиновању воље и њеном
подређивању духу. Ми постом трбуху дајемо назнање ко је газдау кући! Ономчовеку
који није навикнут да пости, и који не зна за дисциплину веома је тешко да
обузда страсти и да се бори са њима. Хришћанин је војник Христов, а добар
војник се налази у сталној борбеној приправности, тренингу и обуци, тј. у
форми. У Цркви нема ничег случајног и бесмисленог; они који не чувају пост и
који су презасићени, никада не осећају прави укус хране. Чак и празнична гозба
за оне који не посте постаје нешто сасвим обично, а за нас је чак и скромна
трпеза након дуготрајног поста – прави празник.
Пост је веома користан и у животу супружника. Они супружници
који су се навикли на уздржање за време постова, никада се не засите својих
интимних односа, него суувекжељни једно другог. И обрнуто, презасићење доводи
или до узајамног хлађења, или до претеривања и лукавстава у интимном животу.
Нема коментара:
Постави коментар