Шта значи „који обоје састави у једно“? Павле је овде мислио на јудеје и незнабожце који су ушли у хришћанску Цркву. Светитељ Јован Златоусти нам за тумачење овог места предлаже следећи опис: Господ је узео две статуе, златну и сребрну, и претопио их у једну – у златну. Народ јудејски је злато, а незнабожци су сребро. Ново злато добијено претапањем је нови Израиљ, хришћани.
Заиста, до доласка Христа у свету су, у суштини, постојале
две религије, истинска и лажна – јудаизам и шаренолико паганство. У Цркви се и
једни и други претапају огњем Светог Духа у хришћане, и духовно се сједињују
једни са другима. Одсада међу њима нема никаквих баријера! Уништена преграда, о
којој даље говори апостол, може се схватити као обредни закон Мојсија, који је
некада делио јевреје и пагане, и који је сада анулиран Црквом. Такође, под
преградом се сматра опште отуђење људи од Бога, које је постојало до доласка
Христа.
Али, вратићемо се фрази „који обоје састави у једно“. У њој
је садржан важан смисао. Ради се о томе, да је од јудеја и пагана хришћанство
узело најбоље што су имали. Црква је на изузетан начин, у својим недрима,
прерадила древно богатство Јерусалима, Рима и Атине.
На пример, од јудеја смо узели Стари Завет и неке принципе
тумачења библијског текста. У нашу литургијску праксу су ушли многи елементи
јеврејског храмовног и синагогалног богослужења: свештеничке одежде, кађење,
читање Писма и проповеди, паљење свећњака, свештеничко прање руку, рачуњање
богослужбеног дана од вечери и тако даље.
Шта је Црква преузела од Римске Империје? Када је дошло
хришћанство, грчко-римски свет је имао стару филозофску школу, изузетно
разрађено право, развијену књижевност, велика дела историје, чудесну уметност.
Сва та открића су напослетку послужила Цркви. На пример, Нови Завет је написан
управо на грчком језику. У хеленском епистоларном жанру пише своје Посланице
апостол Павле, а Дела Апостолска Лука обрађује као класично историјско дело, у
стилу Плутарха и других старих историчара. Кроз термине грчке филозофије свети
оци изражавају црквене догмате. Римско право је темељ хришћанске државности.
Иконопис дугује своју технику египатском фајумском портрету
(Египат је у то време такође био део Римске империје). У наше храмове доспева
дохришћанска уметност фреске и мозаика. Први и најраспрострањенији облик
новозаветног храма – базилика – потиче из римске архитектуре; куполе
византијских храмова су, такође, архитектонско наслеђе римских терми. Античко
појање и стару семитску појачку традицију Црква претапа у систем гласова.
Хришћанска уметност прихвата облике старог света, испуњавајући их новим
садржаје.
Тако су највиша достигнућа дохришћанског времена постала
оцрковљена и користила Јеванђељу. Испунило се пророштво псалмопојца: „Цареви
Тарсијски и острва даре ће принети; цареви Арабски и Савски даре ће донети“
(Пс. 71:10–11). Пророштво се обистинило: Христос „који обоје састави у једно“ –
Цркву, у којој се, у служењу Богу, сусрећу бивши јудеји и пагани и узносе
Господу разне дарове.
Приметићемо изузетну идеју, важну за све нас. Историја оцрковљења
интелектуалног и стваралачког богатства старог света као да нам приповеда: све
своје науке и умеће, које могу донети људима корист, треба ставити пред ноге
Христове. Сваки честити световни посао може да се искористи за служење Богу.
Обратите пажњу, да данас у Цркви постају потребне многе
профане професије. Наставник, новинар, веб администратор, кустос, специјалиста
за акустику простора, радио и тв водитељ, правник... Можемо дуго набрајати
световне дужности, које у наше време треба да постану и већ су постале део
црквеног служења у том смислу, да и Црква осећа потребу за њима, и хришћанин,
на такав начин, способан је да служи Господу. Световни посао можемо направити
црквеним послушањем! То је управо оно сребро, које се може претопити у злато
хришћанства.
На пример, ти си програмер? Разради сајт своје парохије.
Тесар си? Направи кивот за храмовну икону. Возач? Вози на недељну литургију
пензионерку из свог комшилука. Спортиста? Организуј спортску секцију за
парохијску омладину. Успешан бизнисмен? Помози општини у њеним потребама.
Сестро, добро шијеш? Научи да шијеш свештеничке одежде или сашиј Плаштаницу за
Страсну седмицу. Тако се наша нецрквена умећа могу претворити у црквено
служење, што прославља Оца Небеског.
Поверовавши у Христа, просути пред Његове ноге све своје
способности. Осветити профани посао његовом посвећеношћу Богу, вратити Творцу
умножене таленте. Спознати своју професију као дар Божији, којим смо призвани
да прославимо Свевишњег. Такве могућности нам се данас отварају, и Господ
очекује да се одазовемо.
Сергеј Комаров
Са руског Ива Бендеља
Портал «Православная жизнь»
Нема коментара:
Постави коментар