око нас далеко је боље од нас. Сви зверови су бољи од човека. Ко је увео грех и смрт у овај свет? Човек! А шта је страшније од греха и смрти? И ево, Господ дошао у овај свет да Својим Еванђељем захвати све нас, да у мрежу Љубави Своје ухвати свакога од нас.
И данашње Свето Еванђеље, које сте чули, говори о свима нама, важи за свакога од нас, нема ни једне еванђелске речи која се не односи на мене, на тебе, на свакога од нас. Ето, чули сте необичну ствар данас из Светог Еванђеља, где Господ рибаре Галилејске, просте сељаке, призива Себи и вели: „Од сада ћу вас начинити ловцима људи“. Како? Шта се то збива са нама, да је баш Господ овај свет посетио? Јер, овај свет је море греха и море смрти у којем се даве сви људи без изузетка. Овај свет ако је само то, ако је овај свет смрт и море смрти – онда је страшно бити човек. Проклетство је бити човек! Ужасно је бити човек!
Али, Господ је дошао у овај свет да победи смрт за свакога од нас, за свако људско биће. Јер какав смисао има овај свет и живот људски у њему, ако је смрт почетак и завршетак нашег живота? Ништа страшније онда него бити човек, ништа ужасније! Од колевке до гроба ти путујеш кроз смрт и на крају те чека њен загрљај. Ако је то тако, Творац овога света би био најнеправеднији према нама људима и није заслужио да Га поштујемо. Али, Господ је дошао у овај свет да победи смрт, да људе ослободи те најстрашније и највеће муке, да свакоме даде Живот Вечни. Чули сте данас у Светом Еванђељу да је Господ дошао у овај свет да свему да Живот Вечни. Да свему да Живот Вечни, свакоме од нас. „Који верује у мене има живот вечни“, објавио је Спаситељ. Еванђелисти непрекидно тврде: Господ Христос је Живот Вечни .. Да, људски живот и сав овај свет само кроз Васкрсење Господа Христа добија свој прави смисао. Без тога је овај свет проклетство и све што је на њему и изнад њега и око њега.
И рећи ћеш: како се то збива спасавање људи из мора смрти? Да, Господ је основао лађу, то је Његова Света Црква, која плови по мору смрти, и све који верују у Господа прима и преноси на обале Неба. Да, ето Цркве Христове у свету и ми … шта смо? Бесмртници! Јер Господ је дошао да нам да бесмртност и Живот Вечни. У томе и јесте достојанственост човековог бића. Страшно је бити човек, ако човек није бесмртан и вечан. Ја и ти путујемо на гозбу црва, ако је последња станица нашега живот у гробу. Наше ће тело размилети црви, онда … Али, Господ је милостив, дошао у овај свет да нам заиста да Живот Вечни. Да нас спасе греха и смрти на врло лак начин, само ако хоћемо. Све зависи од наше слободне воље. Замисли какву власт имаш над собом: да бираш између Бога и ђавола. Каква је страшна сила и огроман сила једне слободне воље. Човек је биће … боголика душа коју је Господ створио у свакоме човеку по слици Својој. Сваки је човек слика Божија, сваки је човек икона Божија, жива икона Божија. То је главни извор свега доброг у човеку. Шта је твој ум? Слика Божијег ума. Пази како ради и шта ради твој ум. Испуњавај га светим мислима да би заиста био слика Божијег ума. Шта је воља твоја? Често ја и ти градимо грех, ми градимо страст, ми градимо змију, а то куда води? У смрт, у погибију душе.
А Господ је дошао у овај свет да да лек за сваки грех, да да свете врлине: веру, молитву, пост, покајање, и све остале врлине које нас спасавају од свега смртног, од свега греховног.
Избавља нас из мора смрти и чудом вере преводи у Небески свет. Да, човек је несумњиво на земљи најпотребније биће. Ми смо с’ Неба. Душа твоја, одакле је? Од Бога. Господ је стао изнад неба, испод неба и свуда, на сваком месту. У томе и јесте величина душе. И зато, владати својом душом, живети по живој икони у души својој – ето, каква је нама дата сила и моћ! А Господ је дошао у овај свет да те оснажи, освежи, ослободи свега земног. Да никада не заборавиш, никада, да смо ми небоземна бића. Како је страшно бити човек, а не веровати у Господа Христа! Губиш смисао свог живота.
Заиста, Спаситељеве речи се стално испуњују: Ја сам светлост света, светлост живота, који иде за мном неће ходити по тами. Сваки који није са Господом Христом, већ против Њега, заиста је у тами, у тами смрти. Он заиста и не зна куда иде. Како безбожник може знати куда иде! Како је страшно бити безбожник и не веровати у Господа Христа. Јер, шта то значи? То значи, вршити самоубиство, јер човек убија себе, убија своју душу, ако не иде за Господом Христом, ако не служи Њему, ако не васкрсава себе из свих грехова, из свих смрти. Како, питаћете? Врло лако. Спаситељ је дао покајање као васкрсење из мртвих, а покајање свако од нас мора имати. Свако мора себе приморати на покајање и васкрснути себе из свакога греха.
Гле, ти мрзиш тог и тог. Пази, кроз мржњу у тебе се уселила смрт. „Који мрзи на брата свога у смрти је“, вели Свето Еванђеље. У смрти је који мрзи на брата свога. Тако, сваки грех уствари уноси смрт у наше душе. Али ту је васкрсење из мртвих, ту је покајање, а оно је у нашим рукама. Покајати се можемо сваког тренутка, сваког момента ако хоћемо. Опет, зависи све од нас. Зато, сваки од нас на дан Страшнога Суда мора одговарати … Наша слободна воља води нас, или ка врлини кроз врлину, или ка греху кроз грех.
Када су то Свети Апостоли постали ловци људи, када и у коме времену? … На дан Свете Педесетнице, на Духове. Када је Дух Свети сишао на Апостоле Свете, тада је установљен рођендан Цркве, основана је Црква, и Апостоли су послати да вером у Господа Христа спасавају људе из мора смрти, а то бива спасавањем из мора греха. Јер, грех је једини творац смрти. „Када Грех сазри, вели се у Светом Еванђељу, он рађа смрт“. Пакао … грех, страст мржња, гњев, пакост сазри у нама …“ Смрт, да би ходила по нашој души, смрт осваја све ровове наше душе, али има једно оружје које побеђује сваки грех, а то је – покајање. Ништа лакше, него спасти се! А ништа страшније, него не спастити се. Е, баш зато што је лако покајање и лако спасење кроз покајање, ако их не прегрлимо, … Затварамо себе у неотвориву гробницу смрти, затварамо сами себе у пакао. Јер, не треба заборавити да је вера најмоћније оруђе у рукама сваког човека, а поготову нас Срба … Сва наша историја. Ево, и ова наша Света Обитељ освети се од наших предака, Светог краља Драгутина, овај свети манастир, и многе и многе задужбине у Српској земљи. А ми се данас лако одричем^ онога што је вечно у нама, оног што је вечно у нашој историји, и у сваком људском бићу на крају крајева. „Каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој науди“. Одвојити васиону, освојити све васељене, мања је то вредност, него душу освојити од Христа и живети без Господа Христа.
А Он је понизио Себе, дошао у овај свет да нас сиромахе (обогати) …[ онај који верује у Васкрсење Господа Христа … он није сиромах …. Зато што смрт људска Господ је дошао у овај свет да нас обогати, да нас обогати Собом, Богом. Да Себе Бога да нама људима, да се сјединимо са Њим, да живимо Њиме у овоме свету, да Његова Вечна Правда, Вечна Истина, Вечна Љубав буде наша свакодневница. Јер душу своју, биће своје, предај гресима, предај свему оном што је смртно, свесно и намерно … И кад ми свесно срљамо у грех, нећемо спасење од греха … Нека би Благи Господ молитвама Српских Светитеља водио све нас Србе ка Вечном Животу и дарово Живот Вечни … .
#недељаосамнаеста, #рибари, #светијустинпоповић, #nedeljaosamnaesta, #svetijustinpopovic, #ribari,
Свети Јустин Ћелијски
1975. године у манастиру Ћелије
Нема коментара:
Постави коментар