Пастирска брига као део здравствене заштите

Од 14. до15. октобра 2017. године одржана је Четврта међународна конференција о пастирској нези као делу здравствене заштите. Тема конференције је била Распламсавање наде: Проналажење наде у тешкоћама живота.

Конференцију је организовала Мрежа Васељенске Патријаршије за пастриску негу у здравству, којом руководи протојереј др Ставрос Куфинас. Главни председавајући и домаћин скупа био је Његово Високопреосвештенство Митрополит Родоса г. Кирил. Конференцији је присуствовало око 250 учесника са свих страна света. Са благословом и настојањем Преосвећеног Епископа источноамеричког г. Иринеја, два представника Епархије источноамеричке такође су узели учешћа у раду конференције.

Учесници су били махом архијереји и свештенство Православне Цркве и стручњаци из света медицине. Неколико припадника других хришћанских конфесија такође је допринело раду конференције поделивши своје искуство у пастирском раду са болесницима.

Конференција је имала 15 сесија на којима је говорило 24 учесника. Теме сесија су се односиле на ситуације важне и корисне за пастирски рад са болеснима, као на пример: како разумети болест поред наше вере у Свемогућег благог Бога, пастирска брига о онима који пате од тешких хроничних болести, брига о непокретнима или о одушевно болеснима, губитак сродника, живот у ратним условима, итд.

Посебан утисак оставио је квалитет излагања, која су пажљиво бирана да би допринела успеху конференције и уздиглаје са нивоа практичног богословља на завидан научни ниво. Исто тако, лична искуства укључена у представљене радове допринела су динамици конференције. Излагачи су једноставним, али моћним језиком зналачки додирнули тему најтежих проблема са којима се сусрећу свештеници као пастири или капелани у болницама. Неколико личних сведочанстава отклонила су сваку нелагодност дискусије тешких и неугодних тема. Такође, сведочанства о таквим изазовима као што је брига над верницима у ратом погођеној Сирији била су од непроцењиве користи за разумевање комплексности пастирске бриге и њене важности за живот Цркве.

Скупови ове врсте су од изузетно велике важности за успех пастирског рада сваког свештеника. Веома често, као што је то посведочио отац Ставрос Куфинас, свештеник се осећа усамљено и рањиво у ношењу проблема своје пастве и својих личних проблема. Свакако да овакве конференције умногоме помажу да се та „самоћа“ превазиђе или макар лакше поднесе, поделивши проблемеи изазовеса колегама које имају слична или већа искуства. Многи од свештеника и других учесника са конференције су отишли духовно освежени и охрабрени да наставе да са новим жаром пружају пастирску негу онима којима је то потребно. Овим сабрањем је и њихова нада заиста била распламсана.

 свештеник др Василије Вранић
Извор: Српска Православна Црква