11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 16. октобар 2017.

СЛОВО О БЛАЖЕНОМ УПОКОЈЕЊУ 4

         И други пут се на дан Васкрсења један брат упокојио док су оци појали „Дан Васкрсења”. Овај троструко блажени монах стајао је у својој стасидији и држао пасхалну свећицу, а његова душа се, радосно и ликујући због Васкрсења, вазнела на небо! Кад су се оци приближили, видели су да се упокојио. Сахранили су га на скитском гробљу. Његово тело је и даље било савитљиво. Не „скамени” се тело сваког монаха!
 Ревносне душе, које сте се удостојиле радости и благослова блаженог и васкрсног упокојења, заступајте и нас, грешнике!

***

Епископ Мелитуполиса, Јеротеј, присуствовао је блаженом упокојењу преподобног старца Артемија Григоријатског.
Непосредно пре него што је уснуо сном праведника, старац Артемије је био дубоко спокојан и седео је на свом кревету. У десној руци држао је бројаницу.
„Одлазим, владико мој, одлазим”, рекао је старац. „Хоћу да ме благословиш како бих нашао милост пред Господом.”
„Биће ти добро и поново ћемо се срести”, одговорио му је владика.
„Надам се да ћемо се поново срести ако је таква воља Божија, али данас ми учини љубав и остани, па ујутро иди. Хоћу да добијем и твој последњи благослов.”
Два сата касније, након што се причестио Пречистим Тајнама, предао је дух изговарајући: „Слава Теби, мој Господе, слава Теби!”

***

Јеромонах Методије живео је у пустињској келији Светог Нила. Био је крајње милосрдан и нико од њега није отишао празних руку. Изгледало је да би и самог себе дао као милостињу.
Упокојио се као птичица. Лагано. Блажено. Остали оци из његове заједнице читали су вечерњу и управо беху прочитали речи „Ангеле Христов, заступниче моје убоге душе...”, кад је побожни старац замолио:
„Оче Ниле, прочитајте поново 'Ангеле Христов, чувару и покровитељу моје убоге душе... заступи ме пред Господом и одржи ме у страху Његовом и покажи ме као достојног слугу Његове доброте...'”
Након тога старац је сео, три пута немо уздахнуо и предао свој дух. Блажено упокојење.

***

Неки монах је упитао једног старца, којем је било више од сто година: „Шта осећаш сад, кад треба да одеш из овог привременог света?”
„Осећам толику радост и спокојство као да одлазим на венчање”, одговорио је старац.

Извор: Старечник

Нема коментара:

Постави коментар