Тачно у 10,30 часова митрополит Хризостом је стигао пред парохијски дом у Завидовићима где га је дочекао мјесни парох протојереј Зоран Живковић са породицом и мањом групом вјерника и пријатеља. Поздравивши се са свима Високопреосвећени се упутио ка храму Светог Саве у Завидовићима у ком се помолио Богу за све и свја и поклонио светињи ове цркве. Надлежни парох је Високопреосвећеног упознао са историјатом храма и тренутним стањем парохије завидовићке. Црква је саграђена 1910. године, обновљена је и освећена 2003. године.
Давно порушени манастир Удрим поред Гостовићке ријечице
вјековима стоји заборављен и чека своје обновитеље. Предање каже да је био
посвећен Светом великомученику Пантелејмону и да је разрушен од стране Турака
око 1690. године, дакле у вријеме аустро-турског рата у ком су Срби подржали
Аустро-угарску, а што је за посљедицу имало Велику сеобу Срба под Арсенијем
Чарнојевићем.
Високопреосвећени је умољен од верника овог краја да посјети
овај манастир с намјером да се разговара о почетку обнове ове древне светиње,
која је дубоко усађана у свјести народа који је 1992. године протјеран са
њихових огњишта. И поред ове трагичне историјске чињенице све њих прогнане овај
манастир и ова светиња призива и позива да је обиђу, али и да је обнове. У том
циљу и Високопреосвећени је дао инструкције како ће се и шта радити убудуће,
ако Бог да.
Обишашвши манастир Удрим владика Хризостом је посјетио храм
Светог оца Николаја на Чардаку у Гостовићима. Помоливши се Богу за његове
градитеље, обновитеље, украситеља и сав благочестиви народ који са вјером,
страхом Божјим и побожношћу улазе у њега и долазе му, Високопреосвећени је
упитао за историјат ове светиње о чему га је извјестио надлежни парох Зоран
Живковић.
Храм је подигнут 1981. године на мјесту старе цркве Светих
апостола Петра и Павла, која је због дотрајалости уколњена. У рату од 1992. до
1995. године запаљен је од стране армије БиХ. Црква је обновљена и освештана
2007. године. Потом се Високопреосвећени Митрополит заједно са присутнима
помолио за покој душа свих пострадали и палих за крст часни, слободу и
отаџбину.
У наставку свог путовања Високопреосвећени се са пратњом и
домаћинима упутио ка манастиру Возућицу. На путу за Возућицу налази се село
Стог или како се још назива Хрга. Село је потпуно пострадало у рату 1992-1995.
године као и храм Светог великомученика Георгија. Храм је послије рата
обновљен, али много теже ране расељеног и прогнаног народа нису зацјељене.
Стигавши пред храм Митрополита су отац Зоран и верници информисали о
димензијама страдања Стога. А и трагови су ту - згаришта парохијског дома,
школе, Светосавског дома.
Храм Светог великомученика Георгија подигнут је 1928. године.
У рату 1992-1995. године храм је запаљен, а обновљен је 2008/09. године.
Новообновљени храм је освештан 2009. године. У предивном, природном и
планинском амбијенту планине Озрен, тачније Кривајске долине, а поред ријеке
Возућице, на њеној лијевој обали, смјештен је древни манастир Возућица.
Посвећен је Пресветој Тројици - Оцу и Сину и Светоме Духу. Слава манастира је
празник Силаска Светога Духа на Апостоле - Духове. Као и манастир Удрим тако је
и Возућица скивени драгуљ наше монашке диховности и подвига монаха остао
сакривен и у сјенци манастира Озрена и других околних манастира. Па и поред
неоправдане историјске запостављености и потпуног заборава он је, захваљујући
српском народу који воли своје светиње, опстао и преостао, и ево, Богу хвала,
изнова заблистао добротом и великом ревношћу свештеника Зорана Живковића и
поклоника ове светиње.
Утисак је невјероватан и феноменалан. Посебно, ако се има у
виду гдје је и у којим и каквим историјским околностима манастир вјековима
скривен пребивао. То да још постоји треба захвалити Богу и нашем вјерном народу
који га је волио, чувао и сачувао до дана данашњега. Као и у претходним црквама
које је данас посјетио Високопреосвећени Митрополит се помолио Богу за све и
свја, а посебно за наш српски народ и обновитеље ове светиње. Потом је пажљиво
погледао све градитељске детаље у храму и
остао задивљен њиховом перфектношћу што упућује да су градитељи ове
светиње били веома и изузетно образовани и прецизни.
Као и друге наше светиње - манастири и цркве - и манастир
Возућица је крајем рата 1992-1995. године, а посебно послије рата тешко оштећен
и девастиран. Обнова овог манастира кренула је 2006. године и трајала је до
2015. године. Обновљени манастирски храм освештан је 25. јула 2015. године.
Прошле, 2016. године (7. августа) обиљежено је седам вијекова овог манастира и
165-годишњица отварања манастирске школе.
Извор: Митрополија дабробосанска
Нема коментара:
Постави коментар