Када смо нервозни тада у телу осећамо непријатну енергију која буди жељу да се покрећемо. Зато нервозна особа тешко мирује, седи или стоји на једном месту. Нервоза је покреће да устане, да се врти, да шета у круг. Уколико нервозна особа седи, тада је немирна, лупка прстима, љуља ногу и чини разне друге, наизглед, несврсисходне радње.
Шта је у ствари та непријатна енергија која нас покреће, а
коју зовемо нервозом? То је увек нека непријатна емоција коју осећамо због неке
ситуације у којој се налазимо или коју ишчекујемо. Реч емоција долази од лат.
е-, и мовере, покренути. У нервозу може бити маскирано осећање досаде,
усамљености, треме, страха, осујећености, љутње, љубоморе итд.
Када људи схвате да су нервозни, они тада често саму нервозу
схвате као проблем који треба решавати – чије непријатности се треба
„ослободити”. Постоје разни начини, мање или више здрави, којима се људи боре
против нервозе. Док једни узимају лекове за смирење, пију алкохол или се
дрогирају, други одлазе да трче, шетају, медитирају, вежбају, опуштају се итд.
Међутим, ни један од ових начина не уклања онај узрок због којег се нервоза
појавила – ситуацију због које неко доживљава дату непријатну емоцију. Зато је
ослобођење од нервозе привремено, јер се она сутрадан поново јавља, што ствара
потребу за новим кругом „борбе против” нервозе.
Људи који су емоционално писменији се више труде да разумеју
себе и своје реакције. Зато, када примете да су нервозни, они размишљају коју
емоцију осећају и због чега је осећају. Такав приступ им помаже да не виде
нервозу као проблем, већ да проблем виде у својој животној ситуацији и
емоционалној реакцији. Размишљајући о ситуацији и емоционалној реакцији они
траже решење за дату ситуацију, али се и преиспитују да ли је њихова
емоционална реакција примерена. Они та своја размишљања могу уобличити у речи и
реченице, могу попричати и о ситуацији и о својој емоцији са блиским особама.
То је сасвим различито од оног: Нервозан сам, пусти ме на миру.
Зато сваки пут када приметите да сте нервозни направите још
неколико корака у мислима и запитајте се која је то емоција и са којом стварном
или замишљеном ситуацијом је повезана. Тако нећете упасти у замку да се изнова
и изнова „борите” против нервозе, већ ћете се усмерити на боље дефинисање
проблемске ситуације и тражење могућих решења, као и на преиспитивање
исправности ваше емоционалне реакције.
Ако вас томе већ нису научили родитељи, можете сами себе
научити како бисте живели квалитетније. А када знате тада ћете томе лако
научити вашу децу како би се боље сналазила у свом емотивном животу.
Извор: Политика/ТВ. Храм
Нема коментара:
Постави коментар