Шта је овај свет, браћо, ако не страшна горка вест? Смрт око нас … Како овај свет може бити Блага вест за нас, како може живот на овоме свету бити Еванђеље? Гле, Господ дошао у овај свет и објавио да се Његово учење зове Еванђеље – Блага вест. Господе, данас је Твоје Еванђеље стављено на страшну и најстрашнију пробу. Данас је постављено најтеже питање које човек може поставити човеку у овоме свету, и Небу и Богу: Шта ће учинити да добије Живот Вечни? То пита данас, Тебе Господе, младић који ти приступа клањајући се и молећи Те, говорећи: „Учитељу добри, шта ми треба чинити да добијем Живот Вечни?“Највеће и најтеже питање које уста човекова могу поставити свима световима. Да ли ће Господ одговорити на ово питање?
Гле, како Он скоро осорно вели младићу: „Шта ме зовеш добрим, нико није добар осим Једнога Бога“. Овај младић приступи Исусу као Учитељу добром. Ја ти не могу дати одговор на то најтеже и најнужније питање: да ти дам Живот Вечни. Како, ако га ја немам? Који је то Учитељ добри у овоме свету, учитељ који се зове човек, ма који човек, ма који мудрац, ма како велики и славан, који ти може дати Живот Вечни, а ти мени приступаш као Добром учитељу? На то питање, драги младићу, може одговорити само Бог. Јер само Бог може дати Живот Вечни свету у коме царује смрт и влада смрт. Који је човек јачи од смрти у свету? Да ли Мојсије, да ли Илија славни, да ли Претеча преславни? Све смрт односи и коси, а ти од мене као Учитеља тражиш да ти дам Живот Вечни. Не, као човек, као учитељ – ја то не могу. Као Бог то могу.
„Ти знаш заповести, држи их и бићеш жив“ – вели Спаситељ, и не обећава му Вечни Живот. Не укради, не чини прељубе, поштуј родитеље, љуби ближњег свог као себе самог“. „Све сам то сачувао од младости своје“ – рече младић. Испунио сам ја тај завет, али гле, много је смрти у мени, много је смрти око мене, гроб до гроба, леш до леша. Шта да радим ја, а мени се хоће да не умрем, Учитељу благи, да добијем Живот Вечни. Чувши такву жељу младићеву, Спаситељ рече: „Ако хоћеш савршен да будеш иди и продај све што имаш, па хајде за мном“. Хајде за Мном, хајде за Мном! Знаш где ћу те одвести: у Небо, у Царство Небеско, у Живот Вечни! Младићу, на тебе је ред, одговарај сада. А он постаде врло жалостан – вели се у Светом Еванђељу, окрете се и оде. Тужно погледа Спаситељ, и рече: Како је тешко задобити Царство Небеско. Спаситељ додаје страшне чудне речи: „Лакше је камили проћи кроз иглене уше неголи богаташу ући у Царство Небеско“. Уплаши се младић од тога. Ко се онда може спасти, Господе, ко? – (питају ученици).
Господ Христос је дошао у овај свет као Бог, дошао је да нам да Живот Вечни, да победи смрт. То Он чини велики дар нама људима. А шта од нас тражи за то, шта ми треба да дамо Њему да бисмо добили Живот Вечни? Шта? Само веру у Њега и љубав према Њему, да Он буде за нас оно што је најважније у свету, да Он буде за нас оно што Он јесте – Једини Истинити Бог, Истинити Бог Који има Живот Вечни. Написано је у Светом Еванђељу: Исус Христос је Истинити БОГ и Он је Живот Вечни! Ко има Њега – има Живот Вечни! Ко Њега нема – нема живот. Мртав си без Христа, сав си смрт; без Христа све су смрти у теби; без Христа сав је пакао у теби! Јер, шта је смрт? Смрт је царица пакла, царица грехова, а греси куда воде? У смрт, у царство смрти, у пакао.
Да, од нас се тражи вера у Господа Христа као Јединог Истинитог Бога. Он нам даје оно што нам нико не може дати у свима световима, и зато тражи од нас да Њега претпоставимо свему у свету. Ништа од Њега не сме нам бити ближе и прече. Ево, младић је претпоставио богатство Христу, и изгубио Живот Вечни. Други човек претпоставиће науку Господу Христу, али и Њему ће Спаситељ рећи: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши него научнику ући у Царство Небеско“. Или ће неко претпоставити Господу Христу имање, породицу, власт, уметност, занат, школу, свеједно. Претпостављати Христу ма кога или ма шта у овоме свету, осудио си себе на вечну смрт! Нема ти Вечнога Живота! И на тебе се односе речи: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, неголи теби ући у Царство Небеско.
Речи Спаситељеве, чудне и страшне, збуниле су и уплашиле ученике Његове, Свете Апостоле. И Петар му онда рече: „Господе, ко се може спасити?“ – , Људима је ово немогуће, а Богује све могуће“ – одговори Спаситељ. Па ето – вели Петар – ми смо ове оставили да за Тобом идемо, ми смо испунили заповест Твоју. Ти велиш: „Остави све и хајде за Мном“. Ми идемо за Тобом. Шта ће бити с нама, куда нас Ти водиш? Спаситељ рече: „Заиста вам кажем, када Син Човечији буде сео да суди свима народима на дан Страшнога суда, и ви ћете сести на дванаест престола и судити над дванаест кољена Израиљевих'. Ето шта вас очекује. А гле, они сада с Њим иду, за Исусом из Назарета, за дрводељом, они, прости рибари галилејски. Та они су добили одговор на питање младићево, њих је душа њихова повукла за Господом, они то знали нису, повукла их је за Њим, зато што је душа њихова хтела победу над смрћу, хтела Вечни Живот, Вечну Истину и Вечну Правду. Зато су прости скромни рибари галилејски, оставили породице и своје лађице и своје мреже и пошли за Исусом. Куда? У Царство Небеско. И додаје Спаситељ утеху за све нас, за све хришћане до Страшнога Суда, продужио је реч коју је почео говорити Својим ученицима: „И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жене, или децу, или земљу, имена мога ради, добиће Живот Вечни“. Ето одговара! Ето, сваки може добити Живот Вечни. На који начин? Треба Господа Христа да стави на прво место у своме срцу, на прво место у своме уму, на прво место у своме животу, да Њему служи, да сав живот на земљи Њему буде посвећен, богослужење Христу, Једином Истинитом Богу и Господу. Онда већ имаш Вечни Живот. Зато је Спаситељ толико пута говорио људима: „Ко верује у Мене има Живот Вечни“, има га још овде на земљи, ту почиње Живот Вечни. Како Господе? Испуњујте моје Еванђеље, заповести моје Божанске, и ето Живот Вечни се уселио у вас, и свака смрт бежи из вас. Спаситељ је дошао у овај свет да нико не погине, него да има Живот Вечни – то је Његова реч. Да нико не погине него да добије Живот Вечни. „Заиста вам кажем: који верује у Мене, слуша речи моје, неће умрети вавек“. Тако је Спаситељ одговорио на најнужније питање које мучи дух човека у овоме свету: како да добије Живот Вечни?
То је Господ Христос, Једини Истинити Бог. И ми, ми добијамо Живот Вечни испуњујући заповести Господа Христа. Живот Вечни добијамо сједињујући се духовно и благодатно са Господом Христом. Он јесте Вечни Живот. Ми који идемо за Њим, ми уствари идемо за Вечним Животом, и улазимо у Вечни Живот, и ми имамо Вечни Живот још овде на земљи. Зато се ми хришћани не бојимо смрти. Гле, шта је прави хришћанин? Хришћанин је уствари човек који верује у своју бесмртност и Живот Вечни. Верује у Господа Христа као Победитеља смрти, верује да је Господ васкрсењем победио смрт и осигурао Живот Вечни свакоме, свакоме који верује у Њега. Хришћанин? Хришћанин је једини бесмртник у овоме свету, јер је увек са Васкрслим Господом Христом, Васкрслим Који васкрсном силом побеђује све што је смртно. Али све те Божанске силе, и Себе самог Истинитог Бога, Своје Свето Еванђеље, Живот Вечни, Господ је оставио нама људима на земљи основавши Цркву, и Цркви дао Свете Тајне и свете врлине Своје, да кроз њих и помоћу њих сви ми осигуравамо Живот Вечни.
Шта је то Крштење? То је облачење у Господа Христа, а то значи облачење у Вечни Живот. Свето Крштење и јесте изгнање из човека свакога греха, сваког ђавола, сваке смрти и свега смртнога. Ко то изгони при крштењу из бића људског и грех и смрт и ђавола? Господ Христос, Истинити Бог! Вечни Живот који Он даје кроз васкрсење бићу људском. Онда, Господ оставио Свето Причешће, нуди Себе Господ Христос. Ми се причешћујемо Њиме, Јединим Истинитим Богом, Који јесте Живот Вечни, примамо Живот Вечни. Он јесте једини Вечна Истина, ми примамо Вечну Истину кроз Њега, кроз Свето Причешће. Он јесте Љубав Вечна, ми ту Љубав примамо кроз Свето Причешће. Он јесте Вечно Добро, ми то Вечно Добро примамо. Зато Христово учење и Христово Еванђеље и јесте уистини Еванђеље за род људски, Блага вест.
Гле, за нас Србе – шта је Господ Христос? Одговориће на то питање најбољи и најсавршенији Срби, Светитељи Српски које и данас прослављамо. Данас је Света Недеља у којој се прослављају сви Српски Светитељи“, од првог до последњег; од Светог краља Владимира па кроз Светог Саву славног и моћног, Симеона Мироточивог и свих Светих и дивних потомака њихових, до последњих Светитеља наших, Исповедника, патријарха Варнаве и Светитеља Николаја Епископа Жичког. Ко су ти људи међу нама, шта су они, шта нам они казују? Они нам дају Живот Вечни, они дају бесмртност српскоме човеку и Српскоме роду и српској души и српској историји. Они, они су као Свети Апостоли оставили све, сваки од њих, пошли за Господом Христом, стекли Царство Небеско и род Српски повели у Царство Небеско. Сетите се Кнежевог завештања и Косовског аманета, Светог великог Кнеза Лазара: Земаљско је за малена царство, а небеско од сад и довека. То је Еванђеље Српско, Еванђеље Косовско. Са Светим Кнезом Српски се народ определио за вечно Небеско Царство, за Вечни Живот. Нека пропадне све што је земаљско, сва земаљска царства, то нама не треба – главно је душу спасти од греха, од смрти, од ђавола и добити Живот Вечни. И за мене, и за тебе, и за сваког човека је да верује у Јединог Истинитог Бога, Господа Христа, јер Он даје Живот Вечни, Он даје победу над смрћу, над ђаволом, над неправдом, над злом у овом свету. Он једини осигурава бесмртност српској души, српском човеку, као уосталом и свакоме човеку на овој планети Божјој. Они су свет презрели, браћо, па и наши Светитељи Српски испунили ту основну истину еванђелску: Господа Христа претпоставили свему.
Христос је најважнији у овоме свету, биће најважније у свима световима за сваког човека. Светитељи Српски кажу Србину, сваком Србину: Сетите се Светог Саве, сетите се тога краљевића, сетите се како је он као младић еванђелски, сав запањен мучним питањима и проблемима, питањима душе и спасења, побегао из краљевског двора свога оца, побегао са једним монахом, побегао у Свету Гору да тамо тражи и добије Живот Вечни. И он се у Светој Гори одао нарочито еванђелским подвизима, великом и тешком посту, непрекидној молитви, странствовању, гладовању, бдењу. Ходао је свим разноликим путевима самоодрицања. Ходао је за Господом Христом, млади Сава монах, а касније славни Свети Сава, није хтео да чује низашта у овоме свету осим за Господа Христа. Родитељи су остали на двору да кукају и јадикују. Шаље моћни отац читаве чете војника са најповерљивијим велможама да сина врати из Свете Горе. Он чак призива у помоћ и солунског епарха, солунског градоначелника, сва се земаљска сила диже да младога Растка врати са пута вечности. Али он надмудри све помаган Богом, он се замонаши и оста у Светој Гори… и своје краљевићко одело. Шта је било касније, знате. Тада је тај бегунац са престола одвео своје родитеље да и они оставе овај свет. И моћни владар Немања Стефан оставио је престо и отишао у Свету Гору своме сину, и тамо примио монашки чин, примио га у Србији, путовао у Свету Гору и тамо монаховао заједно са својим сином, вршећи тешке монашке подвига, а син је замењивао оца у свим тешким подвизима. „Оче, ја ћу за тебе да се молим, ја ћу да плачем за грехе наше, за грехе свих наших људи, да Господ опрости, да помилује“.
И знате шта је даље било: све што је велико у Српском народу, то је од њих двојице, од тих наших духовних родитеља, Светога Саве и Светог оца његовог Симеона Мироточивог. Све што је бесмртно у нас, све што је велико, све чиме се данашњи ми бедни Срби хвалимо, то је од њих, то су њихове свете задужбине, и душа српског човека и Српског народа. То је вера у Господа Христа, то је Вечни Живот који су они стекли вером у Господа Христа; како они тако сви њихови свети потомци, тако и сви прави Срби.
Ми, славећи данас њих, ми уствари, преко њих и кроз њих славимо јединог Дародавца Вечнога Живота – Господа Христа, Онога који даје све што је бесмртно и вечно човеку. Славимо, славимо Њега – Бога. Многи данашњи потомци Светога Саве хуле, одричу Га се, беже од Њега. Куда бежите, за чим идете, за чим? Сваки човек за којим идете води у гроб, води у смрт, у вечну смрт, што је најстрашније: води у загрљај ђаволу. … да нам он осигурава Вечни Живот. Све на овоме свету, све је ово трњак и змијарник, све што одбацује Господа Христа. А ми Срби, ми смо прогледали кроз Светитеље наше, прогледали смо кроз њих и угледали Вечну Истину, Вечну Христову Правду, Вечну Христову Љубав, Њега Јединог Истинитог Бога. Зато данас ми …Они не само уче о Вечном Животу, него нам и дају Вечни Живот, дају. Могу и да обећавају Вечни Живот, али онај који једини даје Вечни Живот – то је Господ Христос, а нама га даје кроз наше дивне Светитеље.
Нека би молитве Светоме Сави и свих многобројних Срба (Светитеља), свих Мученика српских што су се борили за Крст часни и Слободу златну, нека те молитве уразуме и поведу све данашње Србе путем Христовим, да за Њим идемо, јер само идући за Њим ми осигуравамо себи, сваки осигурава себи Живот Вечни. Срб је Христов, радује се смрти, нема боље вере од хришћанске! То је пре сто педесет година певао београдским улицама славни младић, ђакон Авакум, носећи колац на који су га Турци набили. Када на тебе нападне искушење, када се од тебе тражи да се одрекнеш Христа, сети се Авакума, сети се и викни и кликни: „Срб је Христов, радује се смрти, нема боље вере од хришћанске!“ Иди са Крстом својим пред Господом Христом и знај, увешће те у Царство Небеско, као што је увео ђакона Авакума.
Нека Благи Господ и на нас данашње несрећне и грешне, многогрешне Србе погледа, ради подвига и молитава наших славних Светитеља, и нека спасе свакога од нас од свега смртнога, од свега греховнога, од свега демонскога, и нека води у Царство Небеско, које нека и ми добијемо ради молитава и подвига славних Светитеља (Српских) који су служили и вечно служе Чудесном Господу, Коме част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
Свети Јустин Ћелијски
Беседа 1. у Недељу 12. по Педесетници
1964. године у манастиру Ћелије
Нема коментара:
Постави коментар