Књига под насловом Страдање Српске Православне Цркве у Независној држави Хрватској, аутора Јована Мирковића, представљена је новосадској публици сабраној 4. маја 2017. године у Матици српској.
Поздравну реч упутио је професор Драган Станић, председник
Матице српске, рекавши да би најбоље било да материјала за ову књигу није ни
било, да није било злочина. -Међутим, када се то већ десило, основно што морамо
да учинимо јесте да се то никако не заборави, него да се приведе памћењу и да
живимо у складу са тим сазнањем, навео је Станић.
Истакавши да сви ми знамо колико је мало стало до наших
страдања било коме у данашњем такозваном цивилизованом свету, Његово
Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј је казао да треба ипак
наћи начина да се продре са истином о тим страдањима у свет. -Ова књига је пун
погодак за савременог човека. Ове фотографије говоре више од било каквих
текстова. То је господин Мирковић заиста вредно сабрао и објаснио. Текстове
који нису преобимни, али су упечатљиви и изражајни. Мишљења сам да треба ову
књигу штампати у много већим тиражима и делити странцима, рекао је владика
Иринеј. Епископ Иринеј је упознао присутне са чињеницом да је установљена
Мешовита комисија Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве,
која води дијалог на иницијативу римског папе, а на протест наше Цркве, о улози
Алојзија Степинца у рату и о његовом духовном стасавању пре Другог светског
рата, као и о његовој животној судбини после Другог светског рата. -Наравно, са
нашег аспекта, нагласак је на ратном периоду, који је за римокатоличку браћу и
сестре у данашњој Хрватској и тадашњој НДХ тема коју би они најрадије прекрили
велом ћутања, јер то је више него опасан терен за њихове мисли и истраживања.
Имамо свету обавезу, моралну дужност да те невине жртве никада не заборавимо,
поручио је владика Иринеј, додавши да су књиге овакве врсте најбољи наши
савезници у таквом разговору.
Владика пакрачко-славонски г. Јован, који је написао
предговор за књигу Страдање Српске Православне Цркве у Независној држави
Хрватској, рекао је да ми имамо само неколицину историчара који се баве овом
темом, који задовољавају све норме науке, и који имају научну и међународну
репутацију. -Један од њих седи овде, аутор је ове књиге, али ово није његова
најзначајнија књига. Молим вас да обратите пажњу на другу књигу, која је изашла
2000. године, која се зове Објављени извори и литература о јасеновачким
логорима, са великом уводном студијом која носи страшну претпоставку, а то је
да је унаточ хиљадама страница, хиљадама књига и чланака објављеним о
Јасеновцу, можда 10 посто научно употребљиво, казао је Епископ Јован.
Академик Љубодраг Димић је рекао да је злочин над Српском
Православном Црквом припреман дуго и темељно, да је у његовој основи била идеја
о национално чистој, искључиво католичкој, великој Хрватској. -На ширење идеја
о великохрватском шовинизму, на ширењу те милитантне идеологије клерикализма,
нису радили само удружени франковци и клерикалци, већ и многи други. Сви су они
сматрали да Срби и Српска Православна Црква стоје на путу реализације идеја о
великој Хрватској, објаснио је академик Димић.
Присутнима се обратио и аутор књиге, г. Јован Мирковић,
поручивши да Српска Православна Црква представља у српском народу ону духовну
вертикалу која је у прошлости чувала национални идентитет. -Сви који су хтели
уништити Србе као национални корпус, знали су да то могу само ако униште и
његово духовно биће, нагласио је аутор.
Представљању књиге која пружа свеобухватан увид у страдање
српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској од
1941. до 1945. године, присуствовали су академик Теодор Атанацковић, генерални
секретар огранка САНУ, свештенство Епархије бачке и верни народ.
У књизи Страдање Српске Православне Цркве у Независној
држави Хрватској наведени су исцрпни подаци о 450 порушених и 800 опустошених
цркава, сведочења о масовном убијању Срба, биографије 227 убијених свештеника и
четворице епископа. Укупно 885 документарних фотографија на 624 стране. Издавач
дела је Свет књиге из Београда.
Опшириније на интернет страници Епархије бачке.
Нема коментара:
Постави коментар