Светитељу Мардарије, богоносни наш учитељу, Цркве свете
градитељу, као јасно сунце речју и делима Цркви си засијао, верни слуга Божји
целог живота си био, сироте помагао, страдалнике тешио, Христа Спаситеља
љубављу сведочио, Духом Светим осијан, Небо и земљу си украсио, зато те, свети
оче, молимо: моли Бога за све који поштују свети спомен твој.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том месту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том месту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне.
У четвртак, 4. маја, 2017. године, Његово Преосвештенство
Епископ г. Лонгин служио је свету Литургију у манастиру Светог Саве са синђелом
Серафимом (Милојковићем), свештеником Николајем Костуром и јерођаконом
Нектаријем (Тешановићем). Одмах после свете Литургије епископ Лонгин са другим
члановима свештеног клира одслужио је молебан и акатист Светом Мардарију. По
завршетку службе, погребници, предвођени г. Душаном Ђорђевићем из Погребног
завода Света Гора, приступили су отклањању надгробне плоче и отварању пода у
манастирској цркви ради приступа моштима. Одмах по померању плоче указао се
бетонски ковчег у коме се налазио ковчег Светог Мардарија, што је одложило
приступ моштима за један дан, јер је било неопходно организовати додатну групу
људи за његово отварање.
У петак ујутру, 5. маја, 2017. године, радници су пробили
поклопац бетонског ковчега, док су свештеник Николај Костур и јерођакон
Нектарије (Тешановић) поред самог гроба служили молебан Светом Мардарију у
присуству Епископа Лонгина, синђела Серафима (Милојковића) и свештеника Петра
Саиловића. За то време појане су пасхалне химне и тропар ”Христос воскресе”, по
српском и руском напеву, знајући за дубоку љубав и посвећеност Светог Мардарија
овим словенским традицијама.
Оци Серафим и Николај, појући тропар ”Христос воскресе”,
извадили су мошти из гроба. Мошти су биле лагане и одмах положене у привремени
метални ковчег, где су прегледана стопала као једини видљиви део тела у том
тренутку. Кости на стопалама су имала златно жуту боју. Онда је отац Николај
приступио испитивању средњег дела тела, видевши у рукама Светог Мардарија крст
који је и даље држао чврсто. Повукавши рукав сакоса, указале су се руке Светог
Мардарија које су биле у потпуности очуване. Јасно су биле видљиве кожа, нокти
и длаке, и у том тренутку је постало сасвим очигледно да се ради о нетрулежним
моштима, а не само о костима.
Потом је тело Светог Мардарија извађено из привременог
металног сандука и положено на два стола који су унапред припремљени за преглед
и прање светих моштију. Пажљиво су скинути одежде и одело, од којих су неки
делови морали бити одсечени како мошти не би биле оштећене или померене. Целом
послу је приступљено са највећим поштовањем и пажњом, док су свештеници цело
време појали тропар Светом Мардарију и друге пасхалне химне.
Потом су мошти помазане нардовим уљем по упуствима које је
дошло из свештеног манастира Хиландара. После помазивања боја коже се променила
у тамнобраон.
После прања и помазивања Светитељеве мошти су умотане у
памук и лан, тако да их је лакше померати и премештати. Потом су свете мошти
привремено обучене у стихар до пуног одевања за свеправославну прославу у јулу
2017. године. Његово лице је прекривено ланом, a тело је положено у привремени
метални ковчег.
свештеник Николај Костур
Нема коментара:
Постави коментар