СЛОВО О БОЖАНСКИМ ВИЂЕЊИМА И ОТКРОВЕЊИМА 4

Непосредно пре блаженог упокојења овог пустињака, старца Тихона његов послушник и ученик био је сада већ славни отац Пајсије. Следећи догађај десио се осмог септембра, уочи празника Рождества Пресвете Богородице. Старац Пајсије посетио га је у његовој келији.

„Јеси ли ти Свети Серафим”, упитао је отац Тихон који је био на самрти.

„Шта си рекао, старче? Нисам те разумео!”

„Да”, одговорио је он, „малопре је овде био Свети Серафим Саровски заједно са Пресветом Богородицом, и ми смо беседили.”

„Шта ти је рекла Пресвета Богородица”, упитао је отац Пајсије.

„Рекла ми је да ће ме узети након Њеног празника.”

И заиста, десетог септембра, после празника Рождества Пресвете Богородице (осмог септембра), отац Тихон је у миру уснуо у Господу, држећи крст у рукама. Непосредно пре упокојења отац Пајсије му је дао да помирише босиљак.

„Зар не мирише дивно, старче”, упитао је он.

„Да, чедо моје, али Рај мирише много лепше...!”

***

           

Када је новојављени руски светитељ Силуан Атонски био неискусан почетник, услед демонских напада пролазио је кроз период страдања. Једнога дана пао је у крајње очајање и рекао: „Бог је неумољив!”

Чим је то помислио, осетио је потпуну усамљеност. Његова душа потонула је у таму страшног неспокојства. Међутим, убрзо потом пошао је на вечерњу у цркву Светог пророка Илије, која се налази недалеко од млина манастира Светог Пантелејмона. Ту је видео како са десне стране царских двери, где се налази икона Спаситеља, силази Христос Чија је лепота била неописива. Читаво његово биће, и душа и тело, преиспунило се огњем благодати Светог Духа (Лк 12,49).

Будући да су његове снаге биле сасвим исцрпљене, није могао да поднесе ово виђење и пао је на земљу. Господ је постао невидљив. Како је сам касније записао, стање у којем се тада нашао овај светитељ било је неописиво: би однесен до трећег неба... да ли у тијелу, да ли изван тијела... и чу неисказане ријечи (в. 2 Кор 12,2-4) које су долазиле одозго. У оном тренутку, спокојни лик Христа Који све опрашта, Који безгранично љуби, Који је преиспуњен смирењем и радошћу привукао је васцелог човека. Услед созерцавања Божанства и испуњавања најслађом љубављу, душа је иступила из обличја овога света.

Након овог богојављења, којим је његова душа спознала васкрсење у светлости истинског и вечног живота, Свети Силуан је живео у атмосфери пасхалног славља. Све је било дивно. Свет је био величанствен, људи благодарни, природа прекрасна, душа лагана, реч Божија слатка а свеноћна бдења радосна, док је душа осећала самилост према целом свету.

***

Једном је неки добар и врлински монах видео Пресвету Богородицу како чисти манастир Велика Лавра. Није прошло много времена, а турски султан је издао „ферман” према којем турски војници треба да напусте Свету Гору. То се десило 1828. године.

***

Старац Евлогије Фанероменски био је пример блаженог подвижника. Док је према другима био снисходљив, према самоме себи био је немилосрдан и суров. Следећи правило Хаџи-Георгија, тринаест година није јео уље.

Током једног празника у келији Пресвете Тројице, док је служио у кухињи, спазио је два демона како седе на судовима и једу остатке хране која је послужена за празник. Њихов старац, велики испосник Хаџи-Георгије, дао је својим ученицима другачије усмерење.

Да би и остале убедио у истинитост свог виђења, заповедио је лукавим духовима да остану и позвао остале да их виде. Видели су их и запрепастили се. Дрхтећи од страха, затражили су опроштај од истинског ученика Христовог, великог Хаџи-Георгија.

Извор: Старечник