Недавно је у издању Епархије бихаћко-петровачке изашла књига „Београд у молитви 2011.“ Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија (Раките). На око 450 страница објављено више од 160 беседа којима се овај архијереј 2011. године обраћао Београђанима у време богослужења у храмовима, школама, касарнама, болницама, предузећима, на гробљима. Због тога се беседе епископа Атанасија могу читати и као подсетници на важне духовне догађаје који су се десили 2011. године и утицали на духовну климу у Архиепископији београдско-карловачкој, Београду, али и у целој Србији. Уједно се могу читати и као молитвени дневник епископа Атанасија, али и као и занимљиво поетско-богословско штиво.
Деветнаест година пре него што је 11. августа 2013. године
сео на трон Епископа бихаћко-петровачких, епископ Атанасије служио је у
Београду, пет година као јеромонах, а четрнаест као епископ. Пастирски рад
јеромонаха Атанасија, по благослову патријарха Павла, започео је у Ваведењском
манастиру где су пре њега служили и беседили Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије.
Потом је изабран за викара Патријарха српског Павла и титулу
Епископа хвостанског носио је наредних четрнаест година. За то време епископ
Атанасије обављао је разне дужности које су му поверавали патријарси Павле и
Иринеј и митрополит Амфилохије, док је замењивао оболелог патријарха Павла.
Једна од најважнијих дужности којима се бавио епископ Атанасије била је верска
настава која је од 2002. године уведена у основне и средње школе у Србији.
Питањем веронауке у Архиепископији београдско-карловачкој бавио се Одбор за
верску наставу на чијем је челу био епископ Атанасије. За то време обављени су
изузетно значајни послови, сачињени су наставни планови и програми, припремљени
уџбеници, одабрани и обучени вероучитељи. За кратко време веронаука се
афирмисала и постала омиљени предмет, вероучитељи су стекли углед у школама у
којима раде, а цркве се напуниле младима који познају веру. Педагошка искуства
у верској настави стечена у Архиепископији београдско-карловачкој коришћена су
и у другим епархијама Српске Православне Цркве.
Архиепископија београдско-карловачка и њен Одбор за верску
наставу на челу са епископом Атанасијем уложили су велики труд у то да свештеници
зађу у војне школе и касарне Војске Србије и да се тамо чује Божја Реч. Епископ
Атанасије често је одлазио у Војну академију и Војну гимназију где је држао
веома успела предавања и разговоре са официрима, кадетима и војницима. На
службама у појединим храмовима почели су да се виђају официри и војници у
униформама који су се на крају Литургије и причешћивали. Све је то претходило
увођењу у редовну војну службу војних свештеника који су ушли у касарне и школске установе
Војске Србије и који раде на моралном уздизању војника и њихових старешина.
Епископ Атанасије посебно је остао запамћен у Београду по
својим беседама, које би упутио обично на крају Литургије. Његове беседе носиле
су лични печат, углавном се обраћао београдском човеку суоченом са изазовима не
баш лаких времена у којима је живео. Није избегавао да у својим беседама помене
и актуелне догађаје, а те догађаје поредио је и сравњивао са старозаветним или
новозаветним примерима, али и примерима из светоотачке литературе.
У својим беседама епископ Атанасије је користио и поједине
актуелне појмове и изразе који су се могли чути и у медијима што је допринело занимљивости и садржајности његових
беседа. Вредност тих беседа појачавају и његова оригинална промишљања, врло
успеле литерарне слике, ретке и мајсторски употребљене речи, језички обрти. Све
те беседе добро су компоноване у књизи и делују као једна целина. Епископ
Атанасије је добар познавалац дела Достојевског. Понекад може да се учини да
он, беседећи о Богу, вери, добру и злу
промишља на један особен, суптилан начин, како о тим темама промишљају неки
јунаци из романа Фјодора Михајловича Достојевског.
Многи верници из удаљенијих делова Београда долазили су на
Литургију у храмове у којима је служио епископ Атанасије да, поред учешћа у
Литургији, чују његову беседу.
Јово Бајић
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
Нема коментара:
Постави коментар