А вама саветујем да не посустанете у ношењу тога крста, него
да стојите одважно и ударце подностите. Јер се свако добро дело трпљењем и
патњом поправља: а после ће они, који сада из неразумевања ропћу, захвални
бити. Апостоли за време проповеди, мада бејаху Јудејцима саблазан, а Јелинима
безумље, нису престајали да проповедају Христа распетог; и трпљењем својим
читав свет прођоше и посејаше веру Христову; а да су они, обазирући се на
саблазан и на роптање, проповед напустили, каква би корист била? Ви можете ово
у малом узети себи за пример.
…Трпљењу се не треба поучавати онда када нас због кривице
прекоревају, него када смо без кривице осрамоћени и прекорени.
Прочитајте код св. Петра Дамаскина у другој књизи, у 5.
Беседи, о трпљењу, да се „у умном боју не може пронаћи место на коме боја нема;
а макар неко и све створено прошао, али ма куда ишао бој ће имати, у пустињи –
звери и злодуси и остале патње љуте и немани; у тиховању – злодуси и искушења;
међу људима – злодуси и људи који искушавају, и нема било када места без зебње.
Тога ради без трпљења се не може пронаћи покој“. А покој, као што је познато,
по речи Божијој, нам дарује смирење; а оно настаје из мудрости; а мудрост
настаје од искушења.
Свети Макарије Оптински
„Речник спасења“
Нема коментара:
Постави коментар