уторак, 15. новембар 2016.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Прошло је 7 година од смрти нашег свеца!

Пре 7 година на ВМА, 15. новембра у Београду у 95. години преминуо је патријарх Павле, али захваљујући дубоком трагу који је оставио у српском народу, на неки начин је и након смрти остао са нама.

Они који су имали ту част да га упознају кажу да је буквално живео и како је проповедао. Један од њих је и протођакон Момир Лечић, први човек Кабинета Патријарха Павла, са којим је провео пуних 19 година, колико је трајала служба омиљеног српског патријарха.

- Био је непоновљива личност у српском народу. Усвојио је јеванђељске принципе и живео по Јеванђељу. Био је изузетно скроман и штедљив, сам је шио одећу, а толико је штедео да је увече читао према рефлектору споља који је обасјавао Патријаршију, да би тако уштедео патријаршијску струју. Врло мало је јео, да сам се ја просто питао како преживљава са тако мало хране, али је увек говорио да треба јести само толико јести да се надокнаде изгубљене калорије - са стом прича протођакон и верни пријатељ покојног патријарха.

Он је имао част да му патријарх буде учитељ.

- Упознали смо се 1950. у Призрену, тада ми је био професор на Богословији једну школску годину, па је отишао у Грчку на постдипломске студије. Као професор је био прилично строг, тражио је од ђака знање, али је био диван. Нас 50 ђака смо у једној спаваоници били. Ложила су се дрва и он је први устајао да заложи деци учионице, да буде топло када устану, а код себе у соби никада није грејао.

Отац Момир наводи да би патријарх  и данас имао поруку за свој народ, да би у данашње време кратко и јасно поручио:

- Будите људи, да се спасава душа на првом месту, да не грешимо. Много ми недостаје иако је прошло 7 година. Био је патријарх у најтежим годинама, тад асу били ратови, избеглиштва, санкције, народ на муци, сви су долазили код њега и тражили помоћ и он је чинио све што је могао, јер је и он био избеглица у Другом светском рату. Хвала Богу да је српски народ изнедрио једну такву личност и што смо га имали за патријарха, каже Лечић.

На годишњицу физичког одласка патријарха Павла са овог света подсећамо вас на важне поруке које је за собом оставио нама у аманет.

-Човек је јачи мртав него нечовек жив.

-Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.

-Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.

-Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

-Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.

-Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.

-Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.

-Као Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.

-Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.

-Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.

- Главно је, чувај свој мир благодатни и то преноси на све. То је најглавније: у тешкоћама сачувати свој мир и нерве са вером да је Господ изнад нас, да нас подржава, мисли о нама и помаже нам.

- Научи се ситематичности и одржавању чистоће.

- Једна чаша вина је мера. Две чаше вина су много, три чаше су мало.

- То што осећате извесне недостатке, и са мном је иста ствар. Уосталом, ко је тај ко не би требало да је бољи и у интелектуалном погледу, и у погледу срца и воље?

- Не брини, није Господ далеко. Он је ту са тобом, зато дочекуј све мирно, без журбе и нервозе, па ћеш моћи све издржати са Њим. То је стварност.

- Гледај да импонујеш не својим знањем и својом ученошћу, него својим смирењем и другим еванђеоским врлинама.

- Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи, и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.

Извор: Правда/ Ало
 

Нема коментара:

Постави коментар