уторак, 11. октобар 2016.

Младић тражи изузеће судија Ађијуса, Покара и Мерона

Браниоци генерала Ратка Младића затражили су да из апелационог већа Хашког трибунала, које ће одлучивати о њеним жалбама, буду изузети председавајући судија Кармел Ађијус и судија Фаусто Покар зато што су наводно унапред утврдили Младићеву кривицу. Младићеви браниоци затражили да из апелационог већа буде изузет и амерички судија Теодор Мерон.

Одбрана је у захтеву навела да је судија Ађијус, који је и председник Трибунала, већ "утврдио Младићеву кривицу" у пресуди коју је, у одвојеном процесу, изрекао групи официра Војске Републике Српске предвођених Вујадином Поповићем и Љубишом Беаром.
Трибунал је потпуковнике Поповића и Беару осудио на доживотни затвор, прогласивши их кривим за геноцид над Муслиманима у Сребреници у лето 1995.

Генералу Младићу (73), тадашњи командант ВРС, оптужен је, такође, за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице.

Као доказ да је расправно веће, којим је Ађијус председавао, у процесу Поповићу и Беари, унапред утврдило Младићеву кривицу, одбрана је цитирала делове пресуде.

У пресуди Поповићу и Беари утврђено је, како наводи одбрана, да је "незамисливо" да је операција масовног убијања сребреничких Муслимана могла бити спроведена "у одсуству одобрења или наређења" генерала Младића.

Браниоци даље цитирају из пресуде да је генерал Младић био "централна, покрећућа сила иза плана о убијању и његове примене".

Уз то, Трибунал је у пресуди Поповићу и Бери утврдио и да је та операција "спроведена по наређењима генерала Младића", која су била "изразито незаконита".

Наводну Ађијусову пристрасност на штету Младића, браниоци доказују и налазом из пресуде да је "по Младићевом овлашћењу", један од осуђених, генерал Радивој Милетић "наредио упућивање јединица" да убијају сребреничке Муслимане.

Одбрана тврди и да је судија Ађијус у пресуди нареченим официрима ВРС донео и закључке о свим важним питањима која су предмет спорења на суђењу Младићу - о његовом учешћу у удруженом злочиначком подухвату, о инцидентима из оптужнице, о одговорности војних актера и о томе да ли су убијени били цивилне жртве или борци.

"Ови налази, појединачно и заједно, представљају унапред пресуђену кривицу оптуженог" генерала Младића, констатују браниоци Бранко Лукићи и Миодраг Стојановић.

Тиме је, по одбрани, судија Ађијус прекршио право оптуженог на фер суђење и претпоставку да је он невин, док се не докаже да је крив.

Исте аргументе, Младићева одбрана навела је образлажући захтев за изузеће судије Покара.
Судија Покар био је члан апелационог већа Трибунала које је потврдило првостепену пресуду и изречене казне у предмету Поповић, Беара и остали. Одбрана сада тврди да је судија Покар тиме, такође, унапред утврдио да је генерал Младић крив за злочине за које је оптужен и да, стога, не може непристрасно одлучивати о жалбама које су поднели генералови браниоци.

Младић тражи изузеће Мерона

Младићеви браниоци јутрос су затражили да из апелационог већа буде изузет и амерички судија Теодор Мерон, такође због наводне пристрасности на Младићеву штету.

Како тврди одбрана, судија Мерон је "у прошлости изјављивао да је је Младић крив".

Мерон је у августу 2003. године , као тадашњи председник Трибунала, изјавио да тај суд "неће сматрати свој рад окончаним све док Караджић и Младић не буду приведени правди".

Алудирајући на правило да се оптужени сматра невиним док не буде доказана његова кривица, Младићева одбрана тврди да "нико не тражи да невина особа буде приведена правди" и да је "привођење правди израз који подразумева кривицу".

Судије Ађијус, Покар и Мерон чланови су апелационог већа пред којим су тренутно две жалбе Младићеве одбране.

Прва је уложена на одлуку којом је суд одбацио тврдњу одбране да је прекршено Младићево право на фер суђење тиме што судијама помажу два правна помоћника која су, претходно, учествовала у сачињавању осуђујуће пресуде изречене бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу.

Другу жалбу, Младићеви браниоци уложили су на термине за завршне речи и поднеске које је одредило расправно веће. По тој одлуци, рок за подношење завршних писаних поднесака је 25. октобар, а усмене завршне речи биле би подношене од 5. децембра.

Тужиоци траже одбацивање Младићеве жалбе

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од судија да одбаце жалбу коју је одбрана генерала Ратка Младића уложила на термине за подношење завршних поднесака и за одржавање завршних речи.

Хашко тужилаштво наводи у поднеску да одлагање завршетка суђења Младићева одбрана тражи без основа.

Наглашавајући да скоро осам месеци није било редовнијег заседања суда у процесу Младићу, тужиоци подсећају да су судије правовремено и више пута упозоравале стране у поступку да то време искористе за припремање завршних поднесака.

То је, по тужиоцима, "дужи период од оног који је странама одобрен за припрему завршних поднесака у процесу Радовану Караџићу, који је истог нивоа и обима".

Тужилаштво наводи да је расправно веће, упркос томе, већ два пута продужило рок за завршне поднеске.

Тврдње одбране да није имала довољну техничку подршку служби Трибунала, тужиоци одбацују као "сензационалистички изложену".

На тврдњу бранилаца да нису могли да на време раде на припреми завршних аргумената због тога што им је вирус у Трибуналовом компјутерском систему избрисао већи део банке података, Тужилаштво узвраћа да је тако изгубљен само резултат четвородневног рада и да одбрана "преувеличава" учинак вируса.

Тужиоци подсећају да је управо због тога расправно веће продужило рок за завршне аргументе за три недеље.

Због свега тога, апелационо веће Трибунала требало би, по захтеву Тужилаштва, да у потпуности одбаци жалбу одбране.

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Оптужница, у пет тачака, Младића терети за прогон, истребљење, убиства депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен је и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата.

Суђење Младићу почело је у мају 2012, годину дана након што је он, после 16 година бекства, био ухапшен у Србији и изручен у Хаг.

Тужилаштво је извођење доказа против Младића завршило у фебруару 2014. Доказни поступак одбране трајао је од маја 2014. до 16. августа ове године.

Према оквирном плану Хашког трибунала, првостепена пресуда генералу Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017. године.

Извор: РТС
 

Нема коментара:

Постави коментар