Лично искуство и богословско образовање Васељенског Патријарха омогућују му да има изванредан поглед на екуменске односе и еколошка питања. Његова Светост неуморно ради на помирењу међу хришћанским Црквама, а стекао је и међународну репутацију стога што еколошка питања обрађује на глобалном нивоу. Ради на унапређивању односâ са Римокатоличком Црквом и Англиканском заједницом, као и са другим хришћанским вероисповестима, путем богословског дијалога и личним сусретима са њиховим великодостојницима, све у циљу да се разматрају питања од заједничког интересовања.
Сарађивао је са Светским Саветом Цркава и био члан његовог
Извршног и Централног одбора, као и Комисије за веру и црквени поредак.
Иницирао је, штавише, многобројне међународне састанке и дијалоге са муслиманским
и јеврејским великодостојницима у циљу неговања међусобног уважавања и
постизања верске толеранције широм света, а нарочито на Блиском Истоку и у
земљама око Средоземног мора, па је међу првима организовао међурелигијске
сусрете широм света. Најзад, Васељенски Патријарх је био на челу историјске
обнове аутокефалне Албанске Цркве, а уз то, пружао је духовну и моралну подршку
многим традиционалним православним земљама које су излазиле из деценијског
прогона иза Гвоздене завесе.
Као грађанин Турске, Васељенски Патријарх је стекао основно
и средњошколско образовање на Имвросу и у Цариграду. Пошто је дипломирао на
Богословском факултету на Халки, Његова Свесветост је наставио последипломско
усавршавање на понтификалном
Оријенталном институту при Грегоријанском универзитету (Рим), на
Екуменском институту у Босеу (Швајцарска) и на Минхенском универзитету.
Одбранио је докторски рад из канонског права. Један је од
оснивачâ Друштва за канонско право Источних Цркава. За јерођакона је
рукоположен 1961. године, а за јеромонаха 1969. године. Био је помоћник декана
Богословског факултета на Халки (1968-1972) пре но што је био изабран за личног
секретара свога претходника на патријарашкој катедри, блаженопочившег Димитрија
(1972-1990); за Митрополита филаделфијског изабран је 1973. године, а касније
за халкидонског (1990).
Васељенски Патријарх Вартоломеј је носилац више почасних
доктората са престижних академских установа, као што су Атински и Солунски
универзитет, универзитети Патре и Јањине (у Грчкој), затим Џорџтаун и Јејл
(САД), Флиндерс и Манила (Аустралија), Лондон, Единбург, Лувен, Москва, Болоња,
Београд и Букурешт (Европа). Говори грчки, турски, италијански, немачки,
француски и енглески; такође добро познаје класични грчки и латински.
Улога Васељенског Патријарха као првенствено духовног
предводника православног хришћанског света и наднационалне личности од светског
значаја све више се показује веома значајном. Његова Светост је био један од
покровитељâ међународних миротворачких конференција, као и скупова по питањима
расизма и фундаментализма, окупљајући на њима Јевреје, хришћане и муслимане у
циљу започињања све снажније сарадње и међусобног разумевања.
Позивали су га Европски парламент, Унеско, Светски економски
форум и многи национални парламенти. Организовао је осам међународних,
међурелигијских и међудисциплинарних симпосиона и састанака на којима су
проучавани еколошки проблеми, као што су загађивање рекâ и језерâ по свету, а
ове иницијативе су му донеле назив „зелени Патријарх“ и награде неколико
значајних међународних организација.
Службу Васељенског Патријарха карактерише међуправославна
сарадња, међухришћански и међурелигијски дијалог, као и званична путовања у
православне и муслиманске земље које су раније ретко кад биле посећене.
Разменио је многобројне посете са црквеним и државним личностима. Његова
залагања да се унапреде и негују верска толеранција и људска права, као и
настојања на миру у свету и на заштити човекове средине, с правом су га ставила
међу најизразитије светске визионаре, миротворце и мостоградитеље, као апостола
љубави, мира и помирења. Године 1997.
Конгрес Сједињених Америчких Држава уручио му је златну медаљу.
Извор: Васељенска Патријаршија
Нема коментара:
Постави коментар