CНОВИ

• Твоји снови су маштања која воде у прелест онога ко их се не чува. Треба пазити на ум и чувати га без слика и маштања. He веруј никаквим сновима, и нека те покрије милост Божија. 6. 840

• Демони снове употребљавају за узнемиравање и повређивање људских душа; такође и неопитни монаси, обраћајући пажњу на своје снове, наносе себи штету: зато је неопходно да овде одредимо значење снова у човеку чија природа још није обновљена Духом Светим.

За време човековог сна Бог је човеково стање уредио тако, да се сав човек у потпуности одмара. Тај одмор је толико потпун, да човек током њега губи свест о своме постојању и доспева у стање самозаборава. За време сна прекида се свака делатност која је повезана са на пором и која се обавља свесно, под управом разума и воље; продужава се она делатност која је неопходна за човеково постојање и не може да се одвоји од њега. У телу крв наставља да се креће, желудац вари храну, плућа обављају дисање, кожа пропушта испарења; у души на стављају да се умножавају мисли, маштања и осећања, али не у зависности од разума и воље, него по несвесном деловању природе. Таква маштања, праћена карактеристичним мислима и осећањима, чине сновиђење. Оно често бива чудно, јер не припада систему човекових добровољних и намерних маштања и размишљања, него се јааља спонтано и независно, по закону и захтеву природе Понекад сновиђење носи на себи несвесни одраз добровољних размишљања и маштања, a понекад представља последицу духовног расположења. На тај начин сновиђење само по себи не може и не треба да има никакво значење. Смешна је и сасвим нелогична жеља неких људи да у привиђењима својих снова виде предсказање сопствене будућности или будућности других, или да им припишу било какво друго значење.

Демони, који имају приступ нашим душама у будном стању, имају га и за време сна. И за време сна они нас искушавају грехом, придодајући нашем маштању своје маштање. Такође, када виде да обраћамо пажњу на снове, они се труде да их учине занимљивијима, a у нама да подстакну још већу пажњу према тим привиђењима, те да тако мало помало пробуде наше поверење у односу на њих. Такво поверење увек је повезано са умишљеношћу, а умшиљеност чини наш духовни поглед на себе лажним, услед чега се и наше делање лишава правилности: управо је то оно што демонима треба. Онима који су отишли далеко у умишљености, демони почињу да се јављају у виду Анђела светлости, у виду мученика и преподобних, чак и у виду Мајке Божије и Самог Христа, хвалећи њихов живот и обећавајући им венце небеске, чиме их узводе на висину умишљености и гордости. Таква висина је уједно и погибељна пропаст. Треба добро да знамо да у нашем стању, које још није обновљено благодаћу, ми нисмо способни да видимо друга сновиђења осим оних која стварају душевне утваре и демонске клевете. Као што се и у будном стању у нама постојано и без престанка појављују помисли и маштања од пале природе или од демона, тако и за време сна ми видимо само она маштања која настају под дејством пале природе и демона. И као што се наша утеха у будном стању састоји из умилења које се рађа од свести о својим гресима, од сећања на смрт и суд Божији, само што се те помисли јављају од благодати Божије која у нама живи, засађене светим Крштењем, и Анђели Божији их доносе сходно нашем стању покајања, тако нам и у сну, веома ретко, само у случају крајње потребе, Анђели Божији представљају или наш крај, или адске муке, или страшни посмртни и загробни суд. Од таквих сновиђења ми доспевамо до страха Божијег, до умилења и плача због себе. Но, таква се сновиђења дају веома ретко подвижнику или чак и јавном и тешком грешнику по нарочитом и несхватљивом промислу Божијем; дају се ретко не због шкртости Божанске благодати – не! него зато што нас све што нам се догађа изван уобичајеног поретка доводи до умишљености и поколебава у нама смирење, које је толико неопходно за наше спасење. Воља Божија, у чијем се испуњавању састоји човеково спасење, представљена je у Светом Писму тако јасно, тако снажно и тако детаљно, да се садејство људском спасењу кроз нарушавање општег поретка чини излишним и непотребним. Ономе који је молио да мртвац буде васкрснут и послат браћи његовој како би их посаветовао да пређу са широког на тесни пут речено је: Имају Mojcuja и пророке, нека њих слушају. Када је молитељ приговорио: He… neго ако им дође неко из мртвих покајаће се добио је следећи одговор: Ако не слушају Мојсија и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити (Лк. 16,27-31). Опит је показао да су многи који су се удостојили да у сну виде митарства, Страшни суд и друге загробне ужасе, кратко време били потресени виђењем, да би се потом расејали, заборавили на виђено и почели да воде немаран живот; напротив, они који нису имали никаква виђења, него су се пажљиво поучавали закону Божијем, постепено су дошли до страха Божијег, постигли духовни напредак, и у радости коју рађа вест о спасењу, прешли су из земаљске долине туге у блажену вечност.

Свети Јован Лествичник о учешћу демона у монашким сновиђењима расуђује на следећи начин: „Када се ми, оставивши ради Господа свој дом и своје сроднике, предајемо туђиновању из љубави према Богу, демони покушавају да нас узнемире сновиђењима, представљајући нам сроднике како тугују, или како умиру, или како су у заточењу, или због нас трпе искушења. Стога онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је ухвати.

Демони сујете у сновима постају пророци. У својој препредености, по извесним знацима они закључују шта ће се десити, те нам јављају унапред, како бисмо се ми дивили када се виђења у сну испуне на јави, те почели да о себи високо мислимо, као да смо већ близу дара прозорљивости. Такав човек често постаје пророк у очима оних који верују демону. За оне, пак, који демона презиру, такав је увек лажљивац. Као дух, демон види шта се дешава у ваздушном простору. Приметивши да неко, на пример, умире, он о догађају лаковернима предсказује у сну. Демони, међутим, ништа не знају о будућности по предзнању. Уосталом, и лекари су у стању да нам предскажу смрт!

Често се демони преображавају у анђела светлости и узимају лик мученика, те нам у сну представљају како им (тј. анђелима и мученицима) прилазимо. Када се пробудимо, они нас испуњавају радошћу и поносом. To нека ти послужи као знак преваре. Јер, анђели, када се јаве, показују вечне муке, и Страшни суд, и прогнање из Царства Божијег. Оне који су се пробудили од таквог сна испуњавају дрхтањем и снужденошћу.

Ако почнемо да им се покоравамо у сну, демони ће нам се и у будном стању ругати. Човек који верује сновиђењима, потпуно је неискусан. Мудар је пак онај ко им уопште не верује. Веруј само оним сновиђењима која ти објављују муку и Суд. Али, ако те доводе до очајања, онда су и она од демона.

Преподобни Касијан Римљанин прича о неком монаху, пореклом из Месопотамије, да је проводио сасвим усамљени и испоснички живот, али је погинуо због обмане демонским сновиђењима. Видевши да је монах мало пажње обраћао на своје духовно усавршавање, а да се сав усредсређивао на телесни подвиг, те да је вредност приписивао том подвигу, односно самом себи, демони су почели да му показују снове који су се, по њиховом лукавству, остваривали на делу. Када се монах утврдио у поверењу према својим сновима и себи, ђаво му je у величанственом сновиђењу представио Јудеје како се наслађују небеским блаженством, а хришћане како пате у адским мукама. При томе, демон је – разуме се у лику анђела или неког старозаветног праведника – дао монаху савет да прими јудаизам како би добио могућност да учествује у блаженству Јудеја, што је монах без и најмањег премишљања испунио. Ово што смо рекли довољно је за објашњење нашој љубљеној браћи, колико је неразумно веровати сновима и како страшна штета може да настане од таквог веровања Услед обраћања пажње на снове, у душу се неприметно поткрада поверење у њих, зато је и само обраћање пажње на снове строго забрањено.

Природа обновљена Духом Светим управља се по сасвим другачијим законима него она које је пала и утврђена у своме паду. Обновљеним човеком управља Дух Свети. „Обасјала их је благодат Божанског Духа – рекао је преподобни Макарије Египатски – и настанила се у дубини њиховог ума: таквима је Господ као душа.“ И у будном стању и у сну они пребивају у Господу, изван греха, изван земаљских и телесних помисли и маштања. Њихове помисли и маштања, које се у време сна не налазе под управом људског разума и воље, и које у другим људима делују несвесно по захтеву природе, у њима делују под вођством Духа, те сновиђења таквих људи имају духовно значење. Тако је праведни Јосиф у сну био научен тајни Ваплоћења Бога Логоса; у сну му је било заповеђено да се склони у Египат и да се врати из њега (Мт. гл. 1 и 2). Сновиђења која шаље Бог поседују у себи неодољиву убедљивост. Та убедљивост схватљива је светима Божијим, а не достижна онима који се још налазе у борби са страстима. 5. 346-350

• Кад легнеш у постељу треба да се сећаш смрти, чија је слика привремени сан, и, одрекавши се свих помисли и маштања, да заспиш са молитвом Исусовом. 6. 516

преузето из књиге: „Енциклопедија Православнаог духовног живота“

#снови, #snovi,