11111111111111

Претражи овај блог

среда, 4. мај 2016.

Слава храма Васкрсења Христова у Ваљеву

Други дан празника Васкрсења Христовог, коме је посвећен Саборни храм у Ваљеву, испунила су три радосна догађаја.

У част храмовне славе, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, са свештенством и свештеномонаштвом Архиепископије београдско-карловачке и Епархије ваљевске служио је свету Литургију и преломио славски колач. Током богослужења, Владика је рукоположио у чин свештеника досадашњег протођакона Слободана Алексића, истакнутог вероучитеља Економске школе Ваљево, директора Радија Источник и координатора за верску наставу у ваљевским основним школама. Свечаност је крунисана освећењем часног крста на новоподигнутом храму Светог Нектарија Егинског.

Свој печат молитвеном сабрању дали су и црквени хорови "Хаџи Рувим" и "Бели анђео" са диригентима Милицом Степановић Бабамилкић и Владимиром Флорјанчићем .

-Нема на овом свету теже заклетве од свештеничке и, у часу када је удостојени те части чита, они који слушају засигурно затрепере и заплачу. Зато браћи свештеницима и свима нама ваља се помолити да презвитеру Слободану Алексићу Господ помогне да добро служи свом народу, рекао је владика Милутин. Заклетва рукоположеног обавезује да ће држати заповести Божје, узорно живети, личним примером свето Јеванђеље сведочити и бити веран дужностима које света тајна свештенства подразумева. Достојност часног протођакона Слободана Алексића утврдио је и исповедним писмом обнародовао протојереј-ставрофор Василије Гајић, пензионисани свештеник и један од најомиљенијих духовника у животу Цркве у Ваљеву. Архипастирску грамату, којом се рукоположење потврђује, прочитао је протођакон Дарко Ђурђевић, секретар епископа Милутина. Појало се "Аксиос" ("Достојан") у част новог сејача на њиви Господњој...

-Празник Васкрсења Христовог славимо до Педесетнице, али и свих дана наших живота. У Царству небеском, све небеске силе славе Васкрсење Спаситеља. Без њега нема живота и радости, све је туга и тама. Свака недеља враћа нас Васкрсењу Господњем јер тежимо свеопштем васкрсењу. Уколико се њиме не испунимо, ми смо лешеви, беседио је епископ Милутин. Данас славимо храмовну славу и освећујемо крст на Храму Светог Нектарија. И то је велики догађај за нас.

-Кад се освети, крст је свето знамење које штити од сваког зла. Човек често пита: "Зашто се, Господе, ја мучим?". Свети Нектарије се никад није жалио, само се молио и носио крст свој... Ми православни имамо љубави према целом свету, сем према сатани. Христос нам каже да љубимо све. Славимо сваке среде и петка Крст Христов. То је највећа сила, победничко знамење, чувар васељене, лепота Цркве, снага краљева и царева и пораз демона, рекао је владика Милутин, напомињући верном народу да је важно знати правилно се крсним знаком осенити. Не насумично како неки каткад чине.

Доротворка храма Светог Нектарија Наталија Ковачевић, Ваљевка која живи у Атини, донела је икону Светог Нектарија – дар старца Нектарија (Виталиса) из Камаризе, чији је Егински Чудотворац небески покровитељ. Старац Нектарије небројено пута изразио је љубав према братском српском народу, који му у светињу којом управља сваког дана у великом броју долази. Овог пута, благослов Ваљевцима упутио је писмом.

-Преосвећени Владико Милутине, свештеници и благочестиви народе Србије, нека вам Свети Нектарије буде помоћник да завршите храм и служите Свете Литургије и, ако будем доброг здравља, да дођем и ја јер сам врло блиско дете Св. Нектарија... Нек благодат његова уђе у ваше куће, ваше радње, канцеларије... у вашу бол, тугу и болести. Да уз вас буде нови светитељ, чудотворац и утешитељ – стоји, поред осталог, у писму старца Нектарија, које је прочитала његова духовна кћерка Наталија Ковачевић.

По ломљењу славског колача, уследила је литија до храма Светог Нектарија, где је владика Милутин осветио знамење велике хришћанске победе, које краси куполу првог храма на просторима Српске Православне Цркве посвећеног славном чудотворцу из Егине.

"Макар човек остао сам на свету, а верује, треба да каже – Господе, слава Ти", подсетио је на мисао руског великана књижевности Фјодора Достојевског јереј Слободан Алексић, у свом обраћању за трпезом љубави у парохијском дому храма Покрова Пресвете Богородице.

-Заблагодарио бих Господу за овај тренутак и узмолио да ми да снаге за службу која ми је предата. Јуче сам прославио пет година ђаконске службе и, ево, шесту отпочињем као свештеник. Благодарим Преосвећеном Епископу г. Милутину на части коју ми је указао, браћи свештеницима Покровске цркве, својим родитељима и свима који су ме примили и учили на овом путу. Желим убудуће да учим и да се учим, поправљам се и светлим као светиљка јер то је свештенички пут, речи су благодарја свештеника Слободана Алексића. Радост за трпезом поделио је и отац му протојереј-ставрофор Драган Алексић.

У име свештенства храма Васкрсења Христовог, епископу Милутину и свима који су својим трудом допринели овом свечаном тренутку захвалио је архијерејски намесник други ваљевски протојереј Милован Теовановић. Агапе су, као и више пута до сада, песмом украсили игуман манастира Јовања архимандрит Михаило (Биковић) и протосинђел мр Силуан (Мракић), секретар Владике Милутина.

Опширније о прослави Васкрсења Господњег у Епархији ваљевској на http://eparhijavaljevska.rs.




Нема коментара:

Постави коментар