Када човјек крене странпутицом
Мрзовољно хода сваког дана
Мржња му се увукла у срце
А душа му вене годинама
Много ми је жао таквих људи
Јер немају истинске слободе
Сатана им стално мржњу буди
А зле мисли у зла дјела воде
Не приметно пролазе им дани
Увек неког за нешто окриви
Мрачне душе, помућеног ума
Као човјек не уме да живи!
Помози им са висине Боже
Отјерај им, из срца сатану
Добре мисли да им се умноже
Да и њима, љепша јутра свану .
Ратко Поповић
Нема коментара:
Постави коментар