САД критикују Москву да је прекршила међународно право, гађала погрешне мете и помогла Асаду који примењује тортуру
Дан након што је Москва почела да бомбардује положаје исламиста у
Сирији, Вашингтон је изнео низ примедаба на рачун руске војне
интервенције, тврдећи, између осталог, да је незаконита по међународном
праву, „осуђена на пропаст” и усмерена против погрешних група на терену.
Већина америчких замерки би, ипак, сјајно легла на америчке војне авантуре по Авганистану и Ираку, или управо у самој Сирији, где трупе Пентагона, у коалицији са другим западним земљама и арапским савезницима, годину дана нападају борце Исламске државе (ИД), али не успевају да их ликвидирају.
Стејт департмент је истакао да са великом забринутошћу прати развој догађаја и упозорава Кремљ да не гађа устанике који нису ИД јер међу њима има оних које обучава и наоружава Вашингтон.
Нико не зна како ће се завршити руска акција, али није тешко присетити се да су амерички војни званичници, који данас кажу да је руска акција „осуђена на пропаст”, морали да намештају извештаје да би испало да побеђују у рату против џихадиста. У америчким медијима видимо и упозорење Москви да би могла да се заглиби на блискоисточном ратишту, можда онако као што су се САД заглибиле у Авганистану, одакле још не повлаче трупе, и Ираку, где су прошле године вратиле око 3.500 војника.
Американци сматрају да је рат који је Русија повела у Сирији нелегитиман и да су се руски војници укључили на погрешну страну, штитећи диктатора који је убијао сопствени народ. Када тврди да су руски војници летели на простору где уопште нема припадника озлоглашеног ИД, позивају се на извештај либанске телевизије која каже да је и јуче Русија извела око 30 напада, између осталог и на остатке Слободне сиријске армије, чије су делове Американци обучавали и наоружавали. Према извештајима организација које се у САД сматрају за легитимну опозицију, у руским нападима настрадало је 36 цивила.
Владимир Путин је јуче, како је јавила Раша тудеј, изјавио да су гласине о цивилним жртвама почеле да колају пре него што су његови пилоти уопште узлетели. Истовремено са званичним снимцима напада, на „Јутјуб” су постављени и снимци који би требало да прикажу убијање ненаоружаних грађана, међу којима и деце. Уз све ограде, јер се не зна шта се збило на терену, треба приметити да је према подацима и неким западних организација у америчким нападима у Сирији живот изгубило између 250 и 300 становника који нису припадали ниједној милицији.
У склопу пропагандног рата који се води од прекјуче, појавила се и информација појединих група супротстављених влади у Дамаску које су истакле да „строго осуђују брутално бомбардовање цивилних мета у Хомсу и Хами”, додајући да су руски удари „сасвим нови ниво разарања и нешто апсолутно најжешће што је икада погодило овај простор”. Као и на Западу, и међу Асадовим непријатељима се помиње да је руско бомбардовање нелегитимно и незаконито и да је угрозило сиријски суверенитет, мада овде треба приметити да тај суверенитет Американци и њихова коалиција крше годину дана.
Тачан је аргумент да Путин није добио дозволу СБ УН, која легитимизује употребе војске у страној земљи, али је званичан Дамаск позвао Русију у помоћ, што је друго легално оправдање да се започне интервенција. Коалиција која је досад гађала по Сирији није испуњавала ниједан услов. Овде француски примедба – да је Асадова влада нелегитимна – постаје врло занимљива јер поручује да нелегитимна влада не може позвати страну војску у помоћ и приказати привид поштовања међународног права.
Ово је прва руска интервенција изван простора некадашњег СССР-а од краја хладног рата. Ако је веровати листу „Политико”, она је шокирала Стејт департмент и Пентагон, јер је после пада Берлинског зида само Америка била толико моћна да да је кретала у војне интервенције за смену режима не обазирући се на међународно право.
Председник Барак Обама трпи оштре критике због руског маневра јер републиканци у томе види америчку слабост и наметање новог Путиновог светског поретка. Замерају му пасивност, али треба приметити да овде није реч о конзервативцима мрској мирољубивости (Обама непрестано шаље дронове на Блиски исток, гађао је Либију, бомбардује ИД у Сирији и Ираку), већ о нетрпељивости према уласку нових играча на терен који САД сматрају својим.
-----------------------------------------
Француски апел против тортуре
Париз је саопштио да је покренуо истрагу о злочинима Башара ел Асада, на основу фотографија пребеглог Сиријца који је радио за владу у Дамаску. Фотограф, представљен само као Цезар, тврди да је сликао 55.000 жртава, осакаћених, изгладнелих, са извађеним очима. На Западу су његови снимци прихваћени као веродостојни и француско тужилаштво их узима као основ за истрагу.
То је и политички покушај да се заустави Путинова иницијатива за рехабилитацију Асада у међународној заједници, као лидера који се бори против терориста. И амерички глас против мучења у режији Башара ел Асада добија довољно публицитета, мада је помало иронично да земља која је усавршила „усавршене технике испитивања” у Гвантанаму и Абу Граибу, и довела до великих разарања у, на пример, Фалуџи, дели моралне лекције о неприхватљивости тортуре.
-----------------------------------------
За Русе терористи, за САД – антивладини борци
Вашингтон је саопштио да су руски војници гађали положаје побуњеника који нису ИД, већ разне друге групе, међу којима и оне које САД подржавају као умерене опозиционе милиције. Можда су руски бомбардери промашили мете или су имали погрешне обавештајне податке, али је нејасно зашто је Америка, која је на том простору знатно дуже, са свом војном и обавештајном силом заказала у рату против исламиста.
За Москву су сви наоружани устаници – терористи, и напад на њих помаже Асаду да се избори не само са ИД већ и са осталим групама са оружјем. Вашингтон је међу њима пронашао такозване умерене и легитимне опозиционаре, а неке од њих је финансирао и тренирао, надајући се да би могли да преузму кормило у Дамаску. Зато се Бела кућа и Кремљ не слажу око тога кога треба „ловити”.
-----------------------------------------
Кад може на Балкану, зашто не и на Блиском истоку
Према оцени британског обавештајног и одбрамбеног института РУСИ, Москва би могла да заврши тако што помаже ИД, јер циља и оне групе које су непријатељи ИД. Занимљивија је и оцена овог института да је очување Сирије и Ирака пожељно, али да га не треба гурати по сваку цену: „Ако су САД могле да изроде две сасвим нове државе на Балкану, нема разлога да Вашингтон не толерише макар неформални настанак нових држава на Блиском истоку.”
Већина америчких замерки би, ипак, сјајно легла на америчке војне авантуре по Авганистану и Ираку, или управо у самој Сирији, где трупе Пентагона, у коалицији са другим западним земљама и арапским савезницима, годину дана нападају борце Исламске државе (ИД), али не успевају да их ликвидирају.
Стејт департмент је истакао да са великом забринутошћу прати развој догађаја и упозорава Кремљ да не гађа устанике који нису ИД јер међу њима има оних које обучава и наоружава Вашингтон.
Нико не зна како ће се завршити руска акција, али није тешко присетити се да су амерички војни званичници, који данас кажу да је руска акција „осуђена на пропаст”, морали да намештају извештаје да би испало да побеђују у рату против џихадиста. У америчким медијима видимо и упозорење Москви да би могла да се заглиби на блискоисточном ратишту, можда онако као што су се САД заглибиле у Авганистану, одакле још не повлаче трупе, и Ираку, где су прошле године вратиле око 3.500 војника.
Американци сматрају да је рат који је Русија повела у Сирији нелегитиман и да су се руски војници укључили на погрешну страну, штитећи диктатора који је убијао сопствени народ. Када тврди да су руски војници летели на простору где уопште нема припадника озлоглашеног ИД, позивају се на извештај либанске телевизије која каже да је и јуче Русија извела око 30 напада, између осталог и на остатке Слободне сиријске армије, чије су делове Американци обучавали и наоружавали. Према извештајима организација које се у САД сматрају за легитимну опозицију, у руским нападима настрадало је 36 цивила.
Владимир Путин је јуче, како је јавила Раша тудеј, изјавио да су гласине о цивилним жртвама почеле да колају пре него што су његови пилоти уопште узлетели. Истовремено са званичним снимцима напада, на „Јутјуб” су постављени и снимци који би требало да прикажу убијање ненаоружаних грађана, међу којима и деце. Уз све ограде, јер се не зна шта се збило на терену, треба приметити да је према подацима и неким западних организација у америчким нападима у Сирији живот изгубило између 250 и 300 становника који нису припадали ниједној милицији.
У склопу пропагандног рата који се води од прекјуче, појавила се и информација појединих група супротстављених влади у Дамаску које су истакле да „строго осуђују брутално бомбардовање цивилних мета у Хомсу и Хами”, додајући да су руски удари „сасвим нови ниво разарања и нешто апсолутно најжешће што је икада погодило овај простор”. Као и на Западу, и међу Асадовим непријатељима се помиње да је руско бомбардовање нелегитимно и незаконито и да је угрозило сиријски суверенитет, мада овде треба приметити да тај суверенитет Американци и њихова коалиција крше годину дана.
Тачан је аргумент да Путин није добио дозволу СБ УН, која легитимизује употребе војске у страној земљи, али је званичан Дамаск позвао Русију у помоћ, што је друго легално оправдање да се започне интервенција. Коалиција која је досад гађала по Сирији није испуњавала ниједан услов. Овде француски примедба – да је Асадова влада нелегитимна – постаје врло занимљива јер поручује да нелегитимна влада не може позвати страну војску у помоћ и приказати привид поштовања међународног права.
Ово је прва руска интервенција изван простора некадашњег СССР-а од краја хладног рата. Ако је веровати листу „Политико”, она је шокирала Стејт департмент и Пентагон, јер је после пада Берлинског зида само Америка била толико моћна да да је кретала у војне интервенције за смену режима не обазирући се на међународно право.
Председник Барак Обама трпи оштре критике због руског маневра јер републиканци у томе види америчку слабост и наметање новог Путиновог светског поретка. Замерају му пасивност, али треба приметити да овде није реч о конзервативцима мрској мирољубивости (Обама непрестано шаље дронове на Блиски исток, гађао је Либију, бомбардује ИД у Сирији и Ираку), већ о нетрпељивости према уласку нових играча на терен који САД сматрају својим.
-----------------------------------------
Француски апел против тортуре
Париз је саопштио да је покренуо истрагу о злочинима Башара ел Асада, на основу фотографија пребеглог Сиријца који је радио за владу у Дамаску. Фотограф, представљен само као Цезар, тврди да је сликао 55.000 жртава, осакаћених, изгладнелих, са извађеним очима. На Западу су његови снимци прихваћени као веродостојни и француско тужилаштво их узима као основ за истрагу.
То је и политички покушај да се заустави Путинова иницијатива за рехабилитацију Асада у међународној заједници, као лидера који се бори против терориста. И амерички глас против мучења у режији Башара ел Асада добија довољно публицитета, мада је помало иронично да земља која је усавршила „усавршене технике испитивања” у Гвантанаму и Абу Граибу, и довела до великих разарања у, на пример, Фалуџи, дели моралне лекције о неприхватљивости тортуре.
-----------------------------------------
За Русе терористи, за САД – антивладини борци
Вашингтон је саопштио да су руски војници гађали положаје побуњеника који нису ИД, већ разне друге групе, међу којима и оне које САД подржавају као умерене опозиционе милиције. Можда су руски бомбардери промашили мете или су имали погрешне обавештајне податке, али је нејасно зашто је Америка, која је на том простору знатно дуже, са свом војном и обавештајном силом заказала у рату против исламиста.
За Москву су сви наоружани устаници – терористи, и напад на њих помаже Асаду да се избори не само са ИД већ и са осталим групама са оружјем. Вашингтон је међу њима пронашао такозване умерене и легитимне опозиционаре, а неке од њих је финансирао и тренирао, надајући се да би могли да преузму кормило у Дамаску. Зато се Бела кућа и Кремљ не слажу око тога кога треба „ловити”.
-----------------------------------------
Кад може на Балкану, зашто не и на Блиском истоку
Према оцени британског обавештајног и одбрамбеног института РУСИ, Москва би могла да заврши тако што помаже ИД, јер циља и оне групе које су непријатељи ИД. Занимљивија је и оцена овог института да је очување Сирије и Ирака пожељно, али да га не треба гурати по сваку цену: „Ако су САД могле да изроде две сасвим нове државе на Балкану, нема разлога да Вашингтон не толерише макар неформални настанак нових држава на Блиском истоку.”
Нема коментара:
Постави коментар