М.М.: Старче, након помисли, након греха, након прелести с
десна, након свог овог војевања са лукавим, долази једна кључна реч:
«благословите». Њу непрестано слушам на Светој Гори. «Благослови старче».
«благослови брате». Овај поздрав «благословите», између осталог преставља и
начин извињавања и истовремено благослова. Молим вас да нам ово поближе
појасните.
Описаћу ти једну сцену: видео си да су након обеда у
трпезарији, тројица монаха пришла и примила благослов од игумана, пред осталим
монасима и лаицима. То су била она тројица која су служила. Један је читао,
други је кувао а трећи је бринуо о трпезарији. Први чита током обеда, други је
припремио обед а трећи га је поставио. Е, њих тројица траже опроштај ако су -
не својом вољом – направили неки пропуст у свом служењу. Монах који жели да
напредује у монашком животу не треба да жалости своју сабраћу, а такође не
треба да од њих бива ожалошћен. Када се причешћујемо говори се: “опростите”.
Можемо да повредимо брата чак и ако немамо такву намеру. Због тога монах
прилази, мислећи: “можда сам и не знајући некога ожалостио...”. Ово је значење
таквог понашања оних који служе. Знаш ли, љубљени мој Маноли, да се сваке
недеље, у сваком манастиру, мења служашчи свештеник? Након тога, онај који је
био чредни ( тј, онај који је служио) излази на средину храма и ту прави
метанију пред свим монасима крстећи се. На овај начин он тражи опроштај ако је
у током свог служења некога ожалостио... У сваком тренутку је потребно да
будемо братољубиви и да се старамо једни за друге...
Монах свагда говори
“благословите” и “нака је благословено”, што показује да је са радошћу
прихватио да учини оно што му је речено.
И древни старци су давали исти значај овоме, пошто је
“благословите” реч богоугодна, која монаху даје покајање. Монах који одмах
говори “благословите” има у себи радост Божју, зато што увек стреми смирењу.
“Благословите" је спољашњи израз смиреног мишљења.
Исечак из:
“Башта Пресвете Богородице”
Разговор са преподобним Игуманом,
архимандритом Јефремом Ватопедским
Са јелинског превео: Александар Ђаковац
Извор: Манастир Глоговац
Нема коментара:
Постави коментар