Прошла је болест. А са њом и брижност пријатеља и мојих укућана. Живот тече даље…
Али, остаје нам смрт, сазнање да може доћи изненада. Код ње нема протекције!
Много година раније, када сам покушавала да упознам основе вјере, и када ме пратила помисао да ћу једног дана да помјерам планине, чинило ми се да је лакше помоћи упокојеном који је гријешио него живом који се не каје. Твоје је само да напишеш имена, поп их прочита на парастосу и душа је спокојна.
Као дјеци, отац нам је често говорио да помогнемо некоме у комшилуку коме нема ко да помогне.
Данас, у цркви, отац Јован је подсјетио присутне на важност молитве за упокојене. Рекао је да се данас наша света Православна црква особито присјећа наших упокојених, а тако ће бити и идуће суботе и оне наредне. Тражио је да напишемо имена својих ближњих упокојених. Написах четири имена: оне која ме је родила, брата којег је у утроби својој носила, духовног оца, који је за живота знао да каже да се молимо за њега када усни у Господу, и проте који ме је увео у вјеру и примјером показао снагу молитве.
Отац је читао и читао имена… За све се усрдно молио… Бесплатна духовна помоћ, којом се Небеско царство купује.
Пред судом када тражите бесплатну правну помоћ морате доказати прво да немате материјалне могућности да је платите, односно да сте социјални случај. И у комшилуку када тражите помоћ, присутна је примисао: „Што не пита брата или сестру, или рођака да му помогне“. А у Цркви вас нико не пита каквог сте материјалниг стања, већ да ли вјерујете!
Свештеник се моли за спас душе и ближњих оних који лешкаре код куће или шетају градом. Ко би од нас обрађивао туђу њиву док се њен власник излежава. А ми напишемо имена, помало учествујемо у молитви, мало изађемо из цркве, прокоментаришемо, па опет уђемо, ослушкујемо да ли су имена која смо написали прочитана, па ако јесу у журби узимамо списак којег можда нећемо погледати до сљедеће задушне молитве…
Молитва је била душекорисна, а Отац није крио задовољство. Чак је спискове имена оставио у цркви да их, и ако ми не дођемо на богослужење, прочита наредне суботе.
„Просим мало љубави, богати Господине“
„Бог је богат“
„Али Бог је дао вама, да дијелите нама“
„Амин“
Заиста, пуни сте љубави, Оче! Хвала! Можда и ми некада Ваше име поменемо. Да Вас Бог сачува!!!
Али, остаје нам смрт, сазнање да може доћи изненада. Код ње нема протекције!
Много година раније, када сам покушавала да упознам основе вјере, и када ме пратила помисао да ћу једног дана да помјерам планине, чинило ми се да је лакше помоћи упокојеном који је гријешио него живом који се не каје. Твоје је само да напишеш имена, поп их прочита на парастосу и душа је спокојна.
Као дјеци, отац нам је често говорио да помогнемо некоме у комшилуку коме нема ко да помогне.
Данас, у цркви, отац Јован је подсјетио присутне на важност молитве за упокојене. Рекао је да се данас наша света Православна црква особито присјећа наших упокојених, а тако ће бити и идуће суботе и оне наредне. Тражио је да напишемо имена својих ближњих упокојених. Написах четири имена: оне која ме је родила, брата којег је у утроби својој носила, духовног оца, који је за живота знао да каже да се молимо за њега када усни у Господу, и проте који ме је увео у вјеру и примјером показао снагу молитве.
Отац је читао и читао имена… За све се усрдно молио… Бесплатна духовна помоћ, којом се Небеско царство купује.
Пред судом када тражите бесплатну правну помоћ морате доказати прво да немате материјалне могућности да је платите, односно да сте социјални случај. И у комшилуку када тражите помоћ, присутна је примисао: „Што не пита брата или сестру, или рођака да му помогне“. А у Цркви вас нико не пита каквог сте материјалниг стања, већ да ли вјерујете!
Свештеник се моли за спас душе и ближњих оних који лешкаре код куће или шетају градом. Ко би од нас обрађивао туђу њиву док се њен власник излежава. А ми напишемо имена, помало учествујемо у молитви, мало изађемо из цркве, прокоментаришемо, па опет уђемо, ослушкујемо да ли су имена која смо написали прочитана, па ако јесу у журби узимамо списак којег можда нећемо погледати до сљедеће задушне молитве…
Молитва је била душекорисна, а Отац није крио задовољство. Чак је спискове имена оставио у цркви да их, и ако ми не дођемо на богослужење, прочита наредне суботе.
…
„Просим мало љубави, богати Господине“
„Бог је богат“
„Али Бог је дао вама, да дијелите нама“
„Амин“
…
Заиста, пуни сте љубави, Оче! Хвала! Можда и ми некада Ваше име поменемо. Да Вас Бог сачува!!!
Зорица Дабановић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар