Биљка из породице махунарки је моћно средство за смањење нивоа холестерола у крви, а помаже и у одржавању нивоа шећера у крви
Као и друге биљке из породице махунарки, сочиво (Lens culinaris) садржи велики део беланчевина и нутритивно је вредна намирница. Од индустријски популарних биљака једино соја има већи проценат беланчевина од сочива. Протеини из сочива, о којима је реч, садрже есенцијалне аминокиселине изолеуцин и лизин због којих је вредан извор беланчевина. Калоријски, сочиво обезбеђује 353 калорије у 100 грама. Када се скува има енергетску вредност од 230 калорија у 100 грама. У сувом стању (у 100 грама) садржи 60 грама угљених хидрата (31 грама влакана), 26 грама беланчевина, један грам масти, 10 грама воде.
Од витамина, сочиво је богато витамином Бе-1 и Бе-9, а од минерала садржи велике количине гвожђа, магнезијума, фосфора, молибдена, мангана, цинка и калијума.
Уједно је мало и моћно средство за смањење нивоа холестерола у крви, пре свега захваљујући великој количини дијетних влакана које садржи, како растворљивих, тако и нерастворљивих. Истовремено је одлично средство против затвора и служи у превенцији поремећаја у варењу хране попут дивертикулозе и синдрома надраженог црева. Одлично одржава ниво шећера у крви, што је битно за особе оболеле од дијабетеса. Сочиво има и велики утицај на смањење ризика од кардиоваскуларних болести.
Али, има и неке лоше особине попут тога да је инхибитор трипсина јер садржи релативно велику количину фитата. Трипсин је ензим који има улогу у варењу, а фитати смањују апсорпцију минерала из сочива. Због овога се пре кувања потапа у млаку или топлу воду преко ноћи, чиме се садржај фитата смањује. Сочиво садржи и велику количину пурина, па се не препоручује у исхрани оболелих од гихта.
Води порекло са Блиског истока, а у исхрани се користи још од каменог доба. Узгаја се због јестивог семена које има облик сочива односно леће. Највећи светски произвођач ове биљке је Канада, а следе Индија, Турска, САД и Аустралија. Постоје разне врсте, различитих боја (жута, зеленкаста, браон и црна).
www.nadijeti.com
----------------------------------------------
Кува се око пола сата
Сочиво може да се припрема и без потапања у воду преко ноћи, али се ово ипак препоручује. Када се оцеди, налије се водом, три пута више од количине сочива и кува. У зависности од врсте, сочиво се кува од 10 до 40 минута. Зелена врста сочива, која је најзаступљенија код нас, кува се око пола сата. Прво нека вода прокључа, потом се смањи температура и покрије посуда у којој се кува. За салату од сочива довољно је краће кување, а за кашу – дуже.
Најбоље се комбинује са пиринчем. Када се припрема са месом, добро иде уз прасетину или пилетину. У салати сочиво добро иде уз сецкану свежу црвену паприку, свеже зачинско биље. Кувано сочиво можете да послужите и уз тестенину и барени броколи са мало белог лука, ђумбира и маслиновог уља.
Као и друге биљке из породице махунарки, сочиво (Lens culinaris) садржи велики део беланчевина и нутритивно је вредна намирница. Од индустријски популарних биљака једино соја има већи проценат беланчевина од сочива. Протеини из сочива, о којима је реч, садрже есенцијалне аминокиселине изолеуцин и лизин због којих је вредан извор беланчевина. Калоријски, сочиво обезбеђује 353 калорије у 100 грама. Када се скува има енергетску вредност од 230 калорија у 100 грама. У сувом стању (у 100 грама) садржи 60 грама угљених хидрата (31 грама влакана), 26 грама беланчевина, један грам масти, 10 грама воде.
Од витамина, сочиво је богато витамином Бе-1 и Бе-9, а од минерала садржи велике количине гвожђа, магнезијума, фосфора, молибдена, мангана, цинка и калијума.
Уједно је мало и моћно средство за смањење нивоа холестерола у крви, пре свега захваљујући великој количини дијетних влакана које садржи, како растворљивих, тако и нерастворљивих. Истовремено је одлично средство против затвора и служи у превенцији поремећаја у варењу хране попут дивертикулозе и синдрома надраженог црева. Одлично одржава ниво шећера у крви, што је битно за особе оболеле од дијабетеса. Сочиво има и велики утицај на смањење ризика од кардиоваскуларних болести.
Али, има и неке лоше особине попут тога да је инхибитор трипсина јер садржи релативно велику количину фитата. Трипсин је ензим који има улогу у варењу, а фитати смањују апсорпцију минерала из сочива. Због овога се пре кувања потапа у млаку или топлу воду преко ноћи, чиме се садржај фитата смањује. Сочиво садржи и велику количину пурина, па се не препоручује у исхрани оболелих од гихта.
Води порекло са Блиског истока, а у исхрани се користи још од каменог доба. Узгаја се због јестивог семена које има облик сочива односно леће. Највећи светски произвођач ове биљке је Канада, а следе Индија, Турска, САД и Аустралија. Постоје разне врсте, различитих боја (жута, зеленкаста, браон и црна).
www.nadijeti.com
----------------------------------------------
Кува се око пола сата
Сочиво може да се припрема и без потапања у воду преко ноћи, али се ово ипак препоручује. Када се оцеди, налије се водом, три пута више од количине сочива и кува. У зависности од врсте, сочиво се кува од 10 до 40 минута. Зелена врста сочива, која је најзаступљенија код нас, кува се око пола сата. Прво нека вода прокључа, потом се смањи температура и покрије посуда у којој се кува. За салату од сочива довољно је краће кување, а за кашу – дуже.
Најбоље се комбинује са пиринчем. Када се припрема са месом, добро иде уз прасетину или пилетину. У салати сочиво добро иде уз сецкану свежу црвену паприку, свеже зачинско биље. Кувано сочиво можете да послужите и уз тестенину и барени броколи са мало белог лука, ђумбира и маслиновог уља.
Нема коментара:
Постави коментар