Зашто Цинцари туже државу

Савети националних мањина недавно су одржали конститутивне седнице свих 20 заједница које су учествовале на тим изборима. Пошто нису признати као национална мањина, пa нису имали права да учествују на изборима, Цинцари су се жалили заштитнику грађана и упутили су тужбу Управном суду.

Од Бранислава Нушића и Николе Пашића до 243 оних који су се на попису изјаснили као Цинцари. Тако мали број спречио је ресорно министарство да их призна као националну мањину, па нису могли да учествују на мањинским изборима. Ђорђе Мара је један од оних који су због те одлуке тужили Министарство.

 ВИДЕО

"Број Цинцара од пописа није опао, али прети, јер је асимилација велика и језик се губи. Млађе генерације немају од кога да га науче, али сматрамо да нас има довољно", сматра Ђорђе Мара.

Уз јединствену културу, језик и везу са Србијом, да би нека заједница постала национална мањина, потребан је довољан број њених припадника. После тога, могућ је упис у посебан бирачки списак ако постоји сагласност пет одсто чланова или најмање 300 припадника те заједнице и тек онда следе избори.

То су искористиле мањине којих је само неколико десетина више него Цинцара. Заштитник грађана сматра да закон није прекршен, али да је мањим заједницама потребна већа заштита.

"Утемељење нашег мишљења може се видети у ставу Министарства правде, где се каже да се бројност заједница као што су Ашкалије, Египћани, Грци, након признавања њиховог статуса, процентуално увећао у укупном броју становништва Србије", каже заменик заштитника грађана Роберт Сепи.

У ресорном министарству објашњавају да је захтев Цинцара са 329 судски оверених потписа одбијен у складу са законом, а да је узет у обзир број припадника те заједнице са пописа становништва.

Радна група која је почела да ради на новом закону о националним мањинама свакако ће имати у виду и малобројне етничке заједнице.

Иван Бошњак из Министарства државне управе и локалне самоуправе наводи да је Србија
једна од мањински најнапреднијих земаља у овом делу Европе.

"Места за побољшање има и ми ћемо у складу с међународним прописима водити рачуна о овом питању, односно о најмањим заједницама, које свакако заслужују да буду заштићене", напомиње Бошњак.

Осим Цинцара, заштитнику грађана су се на пример обратили и Јермени. Претходно су им у Министарству усмено објаснили да због тога што их је мало не могу да буду признати као мањина. Према последњем попису становништва – у Србији живе 222 Јермена.


Извор: РТС