Иако звучи као права научна фантастика, прича је истинита, светски интернет саобраћај контролише 14 особа које поседују седам правих, металних кључева и састају се четири пута годишње на церемонији која изгледа као у филмском трилеру.
Место сусрета је високоосигурани простор у Ел Сегунду, предграђу Лос Анђелеса, иза чијих се челичних решетака налазе хај-тек обезбеђени трезори. У ове просторије не може да продре никакав електронски сигнал, а приступ није дозвољен ни особљу задуженом за чишћење, па чак ни обезбеђењу зграде. Тому Крузу би мисија проваљивања у ову собу заиста била немогућа, пише британски "Гардијан".
Организација која влада овим простором зове се ИЦАНН (Интернет Цорпоратион фор Ассигнед Намес анд Нумберс - Интернет корпорација за додељивање имена и бројева). Два пута годишње (и још два пута у сличним просторијама у Вашингтону) ту се одржава такозвана церемонија потписивања кључева. Да би се боље разумело о чему се ради, важно је знати да се интернет адресе састоје из низова бројева.
Да би људи ове адресе могли да упамте, ови низови бројева замењују се именима. ИЦАНН сваком имену на интернету додељује један од ових низова бројева, такозвана ај-пи адреса.
Банка података
На тај начин ИЦАНН контролише "телефонски именик" интернета, у коме се налазе дословце све адресе свих сајтова на свету. То овој организацији даје невероватну моћ. Слом система довео би интернет до хаоса. Рецимо, желите да укуцате име своје омиљене странице, а као одговор добијете нешто сасвим друго или ништа. Још горе је то што би онај који би освојио неограничен приступ на банку података ИЦАНН могао целим интернетом да манипулише како то жели. На пример, отвори лажну банку на коју преусмери све клијенте праве банке. Последице би биле равне најгорој природној катастрофи.
Ко има монопол
Поверење у сигурност мреже је веома пољуљано после открића да НСА шпијунира комплетан саобраћај на интернету. Иако чувари кључева осим из Америке, долазе из Русије, Кине, Буркине Фасо, Јапана, Јужноафричке Републике, питање ко је ИЦАНН дао толику власт у руке је изузетно важно за будућност. Рик Ламб, главни програм менаџер ове непрофитне организације, одговара да је то "читава онлајн заједница". Међутим, пошто је он некадашњи службеник америчког Министарства иностраних послова, не чуди што код многих држава тај монопол производи благу језу. Председник Русије Владимир Путин и председница Бразила Дилма Русеф покренули су ово питање и пред УН, а и Европска комисија, која за сада званично тврди да има поверења у ову организацију, тражи измене, јер је "јасно дошло време за глобализацију ИЦАНН".
Уколико би, међутим, из било ког разлога дошло до пада читавог система, било би неопходно да се рестартује. За поновно покретање задужено је седам особа, такозваних официра за шифре. Они поседују по један кључ којим могу да отворе сеф у свом власништву у којем лежи меморијска картица. Свих седам картица заједно морају да буду убачене у један рачунар назван компјутер А, који омогућава приступ ИЦАНН бази података. Осим седам власника кључева, ИЦАНН на овој церемонији именује и седам "лица из сенке", који не поседују кључеве за сефове, већ меморијске картице на којима се налазе сачувани делови кода софтвера за генерисање главног кључа. Ових седам особа дужно је да једном годишње пошаље своју слику на којој у руци држе своју меморијску картицу и дневне новине од дана када је фотографија направљена. Ових 14 особа практично држе кључеве целокупног интернета.
Хакери претња
Почевши од 2010. године, свих 14 "сајбер официра" састаје се четири пута годишње да би присуствовали церемонији на којој се увек изнова генерише генерални софтверски кључ. Једној овогодишњој церемонији присуствовали су и енглески новинари који сведоче о невиђеним мерама сигурности. На пример, у важне просторије може да се уђе само после скенирања ока посетиоца. Затим се приступа програму који у 100 тачака прописује корак по корак процес генерисања кључа. Све снимају бројне камере, које седницу уживо преносе преко интернета.
Да све ове мере нису бесмислене, показује случај од пре неколико година када је интернет за длаку избегао катастрофу. Тада је један од најпознатијих светских специјалиста за сигурност интернета по имену Ден Камински пронашао огромни сигурносни пропуст који је одмах пријавио ИЦАНН и за чије је поправљање требало готово шест месеци. На сву срећу, то нису прво откриле особе које се баве криминалом на мрежи, јер би последице биле несагледиве. Ден Камински је један од твораца новог система заштите и један од седам носилаца "кључева интернета". Ипак, са киме ће у будућности морати да се бори, показали су му млади хакери, који су провалили у његов приватни рачунар и украли му комплетну преписку, протоколе чета и пасворде.
Закључани иза решетака
Колико су безбедоносни уређаји осетљиви, говори случај са последње церемоније, када је један од контролора мало јаче залупио вратима просторије у којој је седам сефова са меморијским картицама. Сеизмички сензор је одмах реаговао и закључао сва врата, оставивши носиоце кључева иза решетака - на простору од само неколико квадратних метара.
(Вести-онлине/Курир)
Нема коментара:
Постави коментар