Лепота и сјај Милешеве

Свечано отворена изложба „Лепота и сјај Милешеве“ у београдској библиотеци „Бранко Миљковић“

Епископ милешевски  Филарет са свештенством и црквеним хором „Свети Краљ Владислав“ из Пријепоља био је и домаћин и гост у престоничком Београду на свечаном сабрању у част манастира Милешеве и њеног осмовековног постојања којем у сусрет идемо.

Поздравно слово на отварању изложбе „Лепота и сјај Милешеве“ упутила је гђа Жељка Шаин Милошевић, начелник библиотеке у Гроцкој и Звездари.

 Аутор изложбе је песник Живко Николић, док су у простору библиотеке где су урезани стихови српског песника Бранка Миљковића, светло дана угледале фотографије и Драгана Јевремовића и Владана Ракића, који су фотографским оком забележили песнички скуп у Милешеви септембра ове године. Песници Невена Витошевић, Манојло Гавриловић, Душко Петровић, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Душица Милановић синоћ су и стиховима прослављали лепоту Православља, манастира Милешеве, Белог Анђела и Светог Саве.

Благословом Епископа милешевског Филарета протојереј-ставрофор Марко Папић, старешина Васкрсењског храма у Прибоју, беседом је прослављао царску лавру, осмовековну Милешеву и отворио изложбу:

Царска лавра, ванвремена, Света,
Стуб Светлости сажет сав у раст,
Који расте, згушњава се, цвета,
Као биља обожена цваст.
Милешева – од Светлости бела,
Неподложна анђелима палим,
На крилима Белог Анђела,
Лети као Српски Јерусалим.

Овако је један од савремених српских песника с почетка септембра ове године на Сабору песника у Милешеви доживео ову древну светињу и своја осећања и импресије пренео на хартију и насловио их „Милешева – од светлости бела“. У исто време, под сводовима Милешеве оваплотили су се предивни стихови у славу Божју и у част манастира Светог Саве – Милешеве славне који ће бити својеврсни милешевски белези направљени од речи.

Сабор песника у Милешеви је уприличен поводом јубилеја – осам стотина година постојања ове светиње, који ће она прославити 2019. године. За посебан дар од Свевишњег песници су сматрали то што о Милешеви пишу управо у самој Милешеви, јер су једино ту могли задобити надахнуће за своје стихове, и то заступништвом Белог анђела, молитвама Богородице Милешевске, Светог краља Владислава и Светог Саве, а, надасве, наитијем Духа Светог.

Подсећања ради, 2012. године, благословом Предстојатеља Епархије милешевске, Његовог Преосвештвенства Епископа Филарета, Епархија милешевска је кренула у сретање јубилеју под називом „Једна година један век“ Те године је у манастирској ризници одржан научни симпосион о Милешеви, на коме је учешће узело око 50 научника, теолога, историчара уметности, како из Србије, тако и из иностранства. Епархија милешевска је штампала Зборник радова са тог научног скупа.

Прошле године у Милешеви је одржана ликововна колонија на којој се сабрало 20 сликара, вајара и фотографа који су стварали уметничка дела вредна дивљења. У Галерији РТС-а у марту месецу одржана је изложба уметничких радова која је била изузетно посећена.

Ове године, дакле, Милешева је била престоница поезије, по речима песника Љубивоја Ршумовића. На Сабору песника окупило се преко 50 песника и књижевника. Њихови радови ће бити штампани у посебном зборнику следеће године.

О Крстовдану је Епархија организовала поклоничко путовање у Бугарску, у Велико Трново, у цркву Светих 40 мученика, у којој су се верници поклонили првом гробу Светог Саве.

Наредне године у Милешеви ће бити Сабор српских хорова, а свакако да ће једна од година до јубилеја бити у знаку хуманитарних активности...“

Свечаном отварању изложбе присуствовао је протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве чији ће хор Прво београдско певачко друштво својим концертом у Милешеви допринети са другим хоровима да се свечаности поводом прославе осам векова постојања манастира Милешеве умноже и да сви заједно дочекамо лето Господње 2019. када се очекује централна свечаност.

Синоћњем сабрању присуствовали су Београђани, пријатељи и поклоници манастира Милешеве, личности јавног и културног живота. Медијску подршку дала је новинска кућа Политика, Радио Милешева и Информативна служба Српске Православне Цркве.

Зорица Зец

Извор: СПЦ