Век од Церске битке

ВАЉЕВО - Ударни део Церске битке, окончане као прва велика савезничка победа у Првом светском рату, коју је извојевала српска војска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године.

Чињеница да је малена Србија успела да на Церу тако темељито да порази аустроугарске трупе, које су у сваком смислу биле у неупоредиво бољој позицији од Срба, изазвала је тада шок и неверицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србије неочекивано је порастао.

Тешко исцрпељна у балканским ратовима, против Турске и Бугарске, које је успешно добила по цену великих жртава, изморена и неконсолидована мала Србија је нападнута од Аустро-Угарске с нескривеном намером да буде потпуно уништена.

Логика властодржаца у Бечу управо је и била да је наступио идеалан тренутак да слабашна Србија буде, како се веровало, једним "малим ратом" уклоњена с мапе.

Пошто су 12. августа Аустријанци, односно њихова Пета армија форсирали Дрину у рејону Лознице, а припадници Аустро-Угарске Друге армије Саву на простору Сремска Митровица-Шабац, започеле су борбе српских одреда на Дрини и Сави, који су се током четири дана, од 12. до 15. августа, супротстављали надирању бројнијих и неупоредиво боље опремљених аустроугарских трупа.

Генерал Степа Степановић, који се по повратку војводе Путника налазио на челу Друге армије, добио је наредбу 14. августа у касном поподневним сатима да поврати Шабац.

У јутарњим сатима 15. августа, суочена са надирањем Аустро-Угарских трупа пут Ваљева, српска врховна команда наредила је да Трећа армија на сваки начин запречи потез ка Ваљеву из долине Јадра, а Друга армија да се запути ка Текеришу, те да удари непријатеља у леви бок.

Извор: РТВ