Сви знамо да су антибиотици уз напредак медицине достигли то да су
заправо хемијског споја неколико природних супстанци. На кутијама и
упутствима стоји да се увек треба посаветовати са лекаром. Али зашто, на пример, када вас у сред ноћи пробуди неки јак бол не бисте посегли за природним антибиотиком, који сигурно имате у вашој кухињи.
1. Кадуља
"Зашто да умре човек коме у врту расте кадуља?", питао се Хипократ имајући на уму биљку која се већ хиљадама година користила као антибиотик. Кадуља је посебно добра за грло, респираторне инфекције, као и инфекције у устима. Такође је корисна за желудачне инфекције и проблеме у цревима. Кадуља помаже и при смањењу температуре, грознице и болова у телу који се јављају на почетку прехладе и грипа.
Арапи су веровали да је кадуља кључ за дуг живот. Научно је доказано да она има умерена, али опсежна антибактеријска и антивирусна својства, а данас се редовно користи и приликом производње неколико модерних лекова.
2. Мед
Мед, у својој сировој форми, се користио као антибактеријско средство (антибиотик) много пре него што су развијени синтетички антибиотици, у културама широм света, за разне ране и болести. Данас је и научно доказано да овај слатки лек има антибактеријска својства, да може делотворно да излечи осип на кожи, опекотине и огреботине, очисти зубе и уста од бактерија, те заустави крварење десни, а делотворан је у лечењу чирева и пликова. Приликом третирања рана или упала овим природним антибиотиком, врло је важно да одаберете прави мед.
Тамнији мед има бољу антибактеријску моћ – и он мора бити у својој сировој форми, тачније, не сме бити пастеризован.
3. Цимет
У једној студији коју је спровела група хирурга, откривено је да цимет може убити већину бактерија које се налазе у болницама, док је у другој студији откривено да цимет може убити и бактерије отпорне на стандардне антибиотике, а у трећој, је откривено да је цимет смртни непријатељ опаке бактерије Ешерихије коли.
4. Бели лук
У време фараона, када је Египат био на врхунцу своје моћи, бели лук се давао радницима и робовима који су градили велике пирамиде, како би се повећала њихова издржљивост, снага и најважније – да би се заштитили од болести. Лук доказано лечи или помаже при лечењу многих болести, а један од снажних активних састојака у њему се зове Алицин – спој који показује антибактеријска и анти-гљивична својства, а који у самом луку игра улогу одбрамбеног механизма против напада штеточина. Научници су доказали да Алицин уништава многе бактерије, међу њима и неке од најопакијих, често отпорних на стандардне антибиотике. Лук ефикасно лечи зубобољу (довољно је исецкати лук и ставити на болан зуб), кашаљ, бол у грлу, као и многе друге болести или упале.
5. Каранфилић
Чак и данас, стоматолози користе уље каранфилића као орални антисептик и за дезинфекцију коренских канала (јако познати мирис који се може осетити у скоро свакој стоматолошкој ординацији). Еугенол, који се налази у великим количинама у каранфилићу, важи као примарни антимикробни спој ове биљке који су документовали многи научници широм света.
Ако желите да ублажите зубобољу, довољно је да неколико минута жвачете каранфилић и бол може потпуно престати у року од два сата. Ипак, каранфилић је најефикаснији када се од њега направи уље.
1. Кадуља
"Зашто да умре човек коме у врту расте кадуља?", питао се Хипократ имајући на уму биљку која се већ хиљадама година користила као антибиотик. Кадуља је посебно добра за грло, респираторне инфекције, као и инфекције у устима. Такође је корисна за желудачне инфекције и проблеме у цревима. Кадуља помаже и при смањењу температуре, грознице и болова у телу који се јављају на почетку прехладе и грипа.
Арапи су веровали да је кадуља кључ за дуг живот. Научно је доказано да она има умерена, али опсежна антибактеријска и антивирусна својства, а данас се редовно користи и приликом производње неколико модерних лекова.
2. Мед
Мед, у својој сировој форми, се користио као антибактеријско средство (антибиотик) много пре него што су развијени синтетички антибиотици, у културама широм света, за разне ране и болести. Данас је и научно доказано да овај слатки лек има антибактеријска својства, да може делотворно да излечи осип на кожи, опекотине и огреботине, очисти зубе и уста од бактерија, те заустави крварење десни, а делотворан је у лечењу чирева и пликова. Приликом третирања рана или упала овим природним антибиотиком, врло је важно да одаберете прави мед.
Тамнији мед има бољу антибактеријску моћ – и он мора бити у својој сировој форми, тачније, не сме бити пастеризован.
3. Цимет
У једној студији коју је спровела група хирурга, откривено је да цимет може убити већину бактерија које се налазе у болницама, док је у другој студији откривено да цимет може убити и бактерије отпорне на стандардне антибиотике, а у трећој, је откривено да је цимет смртни непријатељ опаке бактерије Ешерихије коли.
4. Бели лук
У време фараона, када је Египат био на врхунцу своје моћи, бели лук се давао радницима и робовима који су градили велике пирамиде, како би се повећала њихова издржљивост, снага и најважније – да би се заштитили од болести. Лук доказано лечи или помаже при лечењу многих болести, а један од снажних активних састојака у њему се зове Алицин – спој који показује антибактеријска и анти-гљивична својства, а који у самом луку игра улогу одбрамбеног механизма против напада штеточина. Научници су доказали да Алицин уништава многе бактерије, међу њима и неке од најопакијих, често отпорних на стандардне антибиотике. Лук ефикасно лечи зубобољу (довољно је исецкати лук и ставити на болан зуб), кашаљ, бол у грлу, као и многе друге болести или упале.
5. Каранфилић
Чак и данас, стоматолози користе уље каранфилића као орални антисептик и за дезинфекцију коренских канала (јако познати мирис који се може осетити у скоро свакој стоматолошкој ординацији). Еугенол, који се налази у великим количинама у каранфилићу, важи као примарни антимикробни спој ове биљке који су документовали многи научници широм света.
Ако желите да ублажите зубобољу, довољно је да неколико минута жвачете каранфилић и бол може потпуно престати у року од два сата. Ипак, каранфилић је најефикаснији када се од њега направи уље.
Извор:
ПРВА/ПРЕСС
Нема коментара:
Постави коментар